31.05.2022.

У свом реферату на отварању ХХХ Међународних образовних предавања Његова светост патријарх Московски и целе Русије Кирил се дотакао теме секуларне свести у данашњем друштву истакавши да хришћани ни у којим околностима не треба да се боје да сведоче о својој вери.

„Суштина секуларизма се састоји у умањивању, а уколико је то могуће, и о искључивању утицаја религиозних идеја на развој друштва и државе. – истакао је патријарх. – Секуларна идеологија на све начине потискује религију на маргине друштвеног живота и спремна је да је толерише само у виду културне традиције која задовољава човекове индивидуалне духовне потребе.

У својој тежњи да се на сваки начин огради од религије и од традиционалних духовних основа секуларизам, доведен до крајности, за последицу може имати оправдавање апсолутно неморалних ствари. Жалосне примере за то данас видимо у западном друштву које је дубоко прожето секуларним духом. Грешне појаве као што су абортуси, еутаназија и истополне заједнице којима је дозвољено да гаје децу у западном друштву се већ сматрају нормом. Ширење ових идеја подрива моралне основе народног живота, намеће хедонизам и потрошачки однос према људима из околине, а у коначном доводи до обезвређивања самог живота и противљења Божјој замисли од човековом предназначењу.

То што појединци и значајан део западних друштава губи представе о моралу у чијој основи се налазе хришћанска вера и јеванђељске вредности које су формирале европску културу, неизбежно доводи до губитка цивилизацијског идентитета. То је лекција и упозорење за све нас.

У вези с тим појављује се главно питање које многи хришћани данас често постављају себи: како остати веран Спаситељу у таквим условима? Како остати хришћанин? Прво што бих као патријарх желео да кажем свима онима који постављају ова питања – врло важна и исправна питања – јесте: никад се немојте плашити да сведочите о својој вери!“

„Важан задатак – посебно је истакао поглавар – који се данас поставља свима нама, састоји се у томе да можемо да говоримо о сведочењу Цркве у савременом секуларном друштву у условима који нису увек повољни. И једно од најважнијих сведочанстава које Црква данас треба да користи у пуној мери јесте несумњиво служење Цркве у друштву, односно, чињење добрих дела. „По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом“ (Јн. 13: 35). Зато говоримо о добрим делима која се не чине због неке дисциплине унутар Цркве, због некаквих налога и устава, већ из искрене и чисте побуде да се људима донесе добро, да човек с другима подели своје могућности, своје ресурсе, да буде све за све како и спасио барем неке (в. 1 Кор. 9: 22). Треба да научимо да се одазивамо на потребе и бол сваког човека, пре свега оних који се обраћају Цркви за помоћ организујући службе добровољаца, милосрдна сестринства, отварајући центре за помоћ породицама, бранећи животе нерођене деце и враћајући бескућнике у друштво.“

Извор: pravoslavie.ru/