09.06.2023.

Његова светост Патријарх српски г. Порфирије разговарао је 9. јуна 2023. године, другог дана канонске посете Епархији аустријско-швајцарској, у здању Владе Републике Аустрије са гђом Сузаном Раб, савезном министарком за питања жена, породице, интеграција и медија.

Пријему су, поред чланова свештене пратње Патријарха српског: преосвећене господе еписикопа аустријско-швајцарског Андреја и липљанског Алексеја, директора Патријаршијске управне канцеларије архимандрита Данила, протојереја-ставрофора Велибора Џомића, протојереја Филипа Милуновића и протођакона Драгана Радића и Радимира Врућинића; присуствовали и апостолски нунције у Бечу надбискуп Педро Лопез Квинтана и председник Екуменског савета цркава Аустрије Епископ Тирам Петросијан из Јерменске апостолске цркве.

Обраћајући се министарки Сузани Раб, Патријарх Порфирије је истакао:

– Чини нам велику част што говоримо овде и пред Вама, као највишим државним службеником, ове дивне и гостољубиве земље, задуженог за питање интеграције мноштва православних Срба, којима смо ми, вољом и милошћу Божјом, духовни пастир и Патријарх.

Православни Срби су у аустријској, а потом и у аустро-уграској царевини, присутни још од 16. века. Дакле, пуних пет столећа. После пада многовековне српске средњевековне државе под турску окупацију, десетине хиљаде мојих сународника је прешло, у потрази за уточиштем и слободом, у царство којим се управљало из овог прелепог града. Кроз тај петовековни суживот наша два народа, низали су се небројени примери заједничке херојске борбе за слободу и хришћанску веру. То је, заиста можемо рећи, једна величанствена заједничка историја, које увек треба да се сећамо. (За опширније кликнитте на наслов)

Ослањајући се управо на такву светлу заједничку прошлост, слободни смо изнети и овом приликом нека питања која се директно тичу, са једне стране, Српске православне цркве и православних Срба који живе и раде у овој земљи, а са друге стране, државе Аустрије и њених закона.

Данас у Аустрији, колико ја знам, а исправите ме ако грешим, православни Срби чине трећу по бројности заједницу досељеника. Они су великом већином окупљени око своје Цркве, оличене у Епископији аустријској и њеном Епископу, Преосвећеном господину Андреју. Та епископија, којој смо и ми овом приликом дошли у прву канонску посету, постоји de facto, али и не de iure, односно онако како то налаже и прописује аустријско законодавство. Слободни смо да искористимо и ову прилику да Вас, уважена госпођо Раб, упознамо са том чињеницом и да Вас умолимо да се лично заложите пред властима, које као министар представљате, да се таква стварност што пре промени, како на корист државе Аустрије, тако и на добробит свих Срба који данас живе и раде у њој, као њени грађани.

С тим у вези надовезује се и питање положаја српске националне заједнице, која, иако бројна, нажалост још не ужива иста права као друге заједнице, које као и српска имају традиционално пребивалиште у Аустрији. Српска заједница у овој држави у потпуности испуњaва све дефиниције закона, који је примењен на другим националним заједницама у Аустрији, а које су по бројности мање од српске.

Колико нам је познато, Република Аустрија се залаже за језичку и културну разноликост својих грађана и законом гарантује да ће осигурати и подржавати језик, културу, као и опстанак, својих аутотохних националних заједница. Десетине хиљада аустријsких држављана данас користи српски језик и ћирилично писмо као свој матерњи језик и своје писмо. Молимо Вас да и њих подржите на исти онај начин на који подржавате и друге националне заједнице. У релевантним државним структурама наши сународници се сусрећу и са појмом БХС језиком (бошњачко-хрватско-српски језик), што никако не одговара истини. Ми, православни Срби, смо стари европски народ и имамо свој српски језик и своје ћирилично писмо и као такве их данас користимо у службеној употреби у Републици Србији и Српској православној цркви. Поштујући друге народе и језике, молимо Вас да наш језик и писмо препознате онаквим каква они јесу – аутотохни и јединствени. То ће бити истинска и права помоћ аустријске државе у очувању језика и културе православних Срба који су аустријски грађани.

Молимо Вас да сагледате ова веома важна питања, која су суштинска за наш народ и нашу Цркву овде у Аустрији, као и да у оквиру својих могућности, а у складу са законом, помогнете да се законски статус српске заједнице изједначи са свим осталим националним заједницама, као и да Епархија аустријско-швајцарска Српске православне цркве добије своје законско признање које јој припада. Решавањем ових основних животних питања православни Срби, који су сада грађани у модерној и демокатској Републици Аустрији, ће тада бити у прилици да у пуном обиму уживају у привилегијама које су им законом намењене. Уверен сам да су сви услови за то увелико испуњени.

Уважена госпођо Раб, хвала Вам на Вашој пажњи и издвојеном времену. Још једампут изражавамо своје велико задовољство и радост које непрестано осећамо током ове посете Вашој предивној земљи, са којом нас веже пуно тога славног и лепог. Захваљујемо Вам се и у име свих православних Срба, који су и грађани Републике Аустрије, окупљених око Епархије аустријск-швајцарске Српске православне цркве и Епископа Андреја, на овом срдачном пријему и доброј вољи која нас је овде дочекала зарад боље заједничке будућности наша два народа. Хвала Вам. Бог Вас благословио!

Ивор: СПЦ