13.02.2021.
Петар Лубарда /1907-1974/, велики српски и југословенски сликар, члан Српске академије наука и уметности и Југословенске академије наука и умјетности, умро је на данашњи дан 1974. године.

Лубарда је оставио писмо о себи и захтијевао да наведени подаци буду дио свих биографских навода о њему.

Основну школу је похађао у Љуботињу, Цетињу и Херцег Новом, а гимназију у Херцег Новом, Шибенику, Сињу и Никшићу гдје почиње да слика.

Студије сликарства започео 1925. године у Уметничкој школи у Београду, а наставља кратко у Паризу 1926. У Црну Гору се враћа 1932. и исте године долази у Београд.

Прву самосталну изложбу имао је 1925. у Никшићу, а потом 1927. и 1929. у Паризу и Риму. Од 1927. године учествовао је на многобројним колективним изложбама у земљи и иностранству.

Био је члан Друштва српских уметника “Лада” од 1938, Групе “Самостални” од 1951, као и УЛУС-а, УЛУЦГ-а и СУЛУЈ-а.

Ратне године од 1941. до 1944. проводи у заробљеништву у логорима у Њемачкој и Италији. (За опширније кликните на наслов)

Његовог оца, краљевског официра, стријељали су партизани, па је извјесно време, као идеолошки неподобан, имао проблема у умјетничкој каријери.

Од 1945. радио је као професор на Ликовној академији у Београду.

Године 1946. одлази на Цетиње гдје учествује у фомирању првих стручних ликовних институција у Црној Гори.

Дописни члан САНУ постаје 1959, а редовни 1961. године. У САНУ је оставио писмо у којем захтијева да се при сваком излагању његових дјела обавезно нагласи да је по народности Србин.

Ликовни критичари сматрају Лубарду једаним од највећих српских слика свих времена и истичу да би његова дјела “Битка на Косову” и “Пут у Космос” могла да уђу у сваку антологију свјетске умјетности.

Сликарску заоставштину поклонио је Београду 1973. године.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Године 1997. установљено је највеће признање “Петар Лубарда”, које се додјељује за ликовну умјетност у Црној Гори.

Извор: РТРС

(Митрополија црногорско-приморска)