Дана 14. 06. у одмах

Једини учесник кривичног поступка који није дужан да говори истину јесте окривљени и он то право ужива и прије покретања поступка, још у фази извиђаја када сумња у његову невиност није основана. Будући да окривљени односно осумњичени стоји сам насупрот читавом апарату државне принуде и његових широких овлашћења, њему је признато ово право како би могао ефикасно да се брани и одбрани од оптужби.

Однос наших свештеника према овој законској могућности је можда и најбољи примјер за то колико је широка православна слобода, али и томе гдје се налазе њене јасне границе. Свештенству наше Цркве можете рећи готово све што мислите, његовим позивима се често не повиновати, чак и згријешити, а да при том ријетко доживите укор и никада осуду. Оно што никако не можете јесте да их савјетујете о њиховом праву да бирају чињенице о којима ће се јавно изјаснити. Још ако се ове тичу свете вјере или преузете одговорности за себе и друге – онда немојте ни помишљати да их подучавате о томе да су законски слободни да истину тумаче у сопственом интересу и само у сврху заштите од конкретног судског гоњења. Они се том слободом једноставно не служе и то не ствара тешкоће њиховим правним савјетницима и браниоцима, већ их додатно образује.

Међутим, огроман проблем за све нас представља најновије поступање режима који грубо крши уставна права грађана и процесноправне и друге законске гаранције. Преварно позивање и незаконито лишавање слободе владика и свештенства почело је 12. маја ове године у Никшићу, на дан Световасилијевске литије. Настављено је последњих седмица и дана у другим градовима Црне Горе, иако је у међувремену проглашен престанак епидемије и укинута забрана јавних окупљања. Поступање извиђајних и истражних органа у свим овим случајевима је толико оптерећено процедуралним недостацима, да адвокати не успијевају да се позабаве чињеницом да је Наредба Министарства здравља од 29. маја противзаконита; Закон о заштити становништва од заразних болести не допушта ограничавање јавних окупљања, већ само то да, у одређеним ситуацијама, могу бити забрањена према свима једнако, а наредба, као подзаконски акт, не може важити contra legem. Извиђајни и други државни органи не само да игноришу чињеницу да је неуставна одредба из поменуте Наредбе Министарства здравља неважећа, већ се у свом поступању позивају на „Мјере НКТ-а“ иако такав правни акт и пропис не постоји.

У свеопштој правној конфузији нису поштеђене ни пуке чињенице које се здраворазумски утврђују. Тако је Основно државно тужилаштво, у Рјешењу о задржавању једног од свештеника 15. јуна ове године, навело да је осумњичени лишен слободе два пута и то први пут у пријеподневним часовима, а због кривичног дјела које је наводно учињено тек касније тог дана. Да ли је одлука о лишавању слободе спремљена прије него што се спорни догађај уопште десио или су у питању други разлози ових фројдовских „случајних омашки“ – тек било је јасно да ће виши поступајући орган бити дужан да укине такав појединачни правни акт. Када адвокати и чланови правног тима одбране осумњиченог виде овакве наводе, могу само задовољно да трљају руке и прије него што почну свој рад.
(За опширније кликните на наслов)

Остале мањкавости и незаконитости, пак, изазивају чуђење и забринутост. Једна од њих је и позивање грађана ради прикупљања обавјештења тако што је позвано лице дужно да се одазове „у одмах“. Тиме се у ствари спроводи моментално хапшење лица које још увијек нема статус осумњиченог. Ово изигравање Законика о кривичном поступку потврђују управо случајеви свештеника Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке који се позивају у својству грађана да би, чим пређу праг полицијских станица, било оцијењено да се ради о осумњиченим лицима. Позивање грађана да дођу „у одмах“ не познаје Законик о кривичном поступку као ни Закон о унутрашњим пословима Црне Горе. „Одмах“ није „дан и час“ нити се може постићи на вријеме. „Одмах“ је наступило и протекло чим се изговори, тако да позвани грађанин истог момента упада у доцњу немајући могућност чак ни да се добровољно одазове. Ријеч је о злоупотреби стриктног ЗКП-а, јер је, у супротном, најхитније позивање бесмислено имајући у виду да грађанин у тој ситуацији има, поред осталих, законско право да одбије давање обавјештења и да не буде даље задржан у том својству.

Правне и животне последице оваквог поступања су много опасније од чињенице да су формулари позива које уручује Управа полиције посвађани са граматикама најмање четири језика од свих који су у службеној употреби у Црној Гори.

Наиме, пресудно важно право сваког грађанина јесте право да изабере браниоца и да у његовом присуству пружи обавјештења државном органу. Позивање грађанина у било које доба са назнаком да се има одазвати истог тренутка готово да спречава остваривање адекватне правне заштите, па чак и само позивање и присуство адвоката – нарочито онда када се позив уручује у касним вечерњим сатима. Тиме се омогућава вршење недозвољеног притиска и обмањивања грађана које води злоупотреби свих процесних и осталих правних гаранција. Поготово ако се зна да се грађанин на овај начин позива са циљем да се одмах затим прогласи осумњиченим и, последично, постане учесник у кривичном поступку. Није потребно даље образлагати колико су важне процесне и друге гаранције које се оваквим поступањем полиције намјерно угрожавају. То су, уосталом, показале и одлуке оних судија за истрагу који су истог дана утврдили да је притворско задржавање свештеника било незаконито како због чињенице да није јасно утврђена сумња да су учинили кривично дјело тако и због кршења претпоставке њихове невиности.

Неуставни Закон о слободи вјероисповијести геометријском прогресијом увећава безакоње. Њиме су најприје погажени системски закони из области имовинских односа и грађанског и управног права, да би услиједило кршење слободе окупљања и осталих политичких слобода, све до последњих атака на лична права и законске гаранције из кривичноправне сфере. Тако ће, очигледно, и наставити све док скандалозне противуставне одредбе Закона о слободи вјероисповијести не буду измијењене.

Ex iniuria ius non oritur.

Извор: Вијести
(Митрополија црногорско-приморска)