Под утицајем бечко-берлинске школе историје потиснуто је сјећање на два вијека немањићке управе Боком, а између осталог на 1185. годину када Стефан Немања успоставља Котор као свој царски град и 1219. годину када Свети Сава на Михољској Превлаци оснива Зетску епископију, која је коријен Митрополије црногорско приморске и темељ данашње државе Црне Горе, чуло се у јуну на изложби „Стефан Првовенчани у књижевности и историографији" одржаној у Херцег Новом.

Изложба у организацији Матице Боке, у сарадњи са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани" из Краљева и Градском библиотеком и читаоницом из Херцег Новог, изазвала је велику пажњу бројних посјетилаца у галерији „Јосип Бепо Бенковић".

Отварању изложбе присуствовао је конзул Србије Зоран Дојчиновић, предсједница СО Котор, Драгица Перовић, секретарка за културу и образовање Ана Замбелић Пиштало, архијерејски намјесник херцегновски Радомир Никчевић, директори библиотека из Краљева и Херцег Новог, Миша Милосављевић и Невенка Митровић, београдски писац Влада Арсић као и бројни љубитељи историје и писане ријечи из Херцег Новог и Боке.

Захваљући се на помоћи у организовању изложбе херцегновском Секретаријату за културу и Генералног конзулату Србије, предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић је рекао да посебну вриједност читавог догађаја представља потписивање протокола о сарадњи између библиотека из Краљева и Херцег Новог.
Изложбу је отворио проф др Милош Ковић, доцент на Филозофском факултету у Београду.

„Ријетко се дешава да имате оца и онда и сина наследника који је скоро толико велики као и отац. А то се десило са Стефаном Немањом и са Стефаном Првовенчаним. Он је писац и то се види на овој изложби, писац заиста значајан за наш за средњи вијек. То је заиста књижевност. Дакле заиста врло сложена личности. Када сам добио у руке материјал за ову изложбу видио сам да је тачно тако приказан и да аутори ове изложбе практично ништа нису заборавили. Приказан је као државник, као писац, као задужбинар, као породичан човјек. Оно што је посебно занимљиво је важно је дио изложбе гдје је ријеч о његовом посмртној судбини, о судбини ћивота са његовим моштима као и осврт на мјесто и улогу Стефана Првовенчаног у српској књижевности", истакао је Ковић цитирајући историчара Николу Радојичића који је сматрао да је кључна идеје српске историје борба за слободу.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

„Ми смо овдје да се сјетимо да је српска Краљевина, независна српска држава стара осам стотина година и да је аутокефалност српске цркве стара осам стотина година. У времену у коме морамо да трпимо притисак а понекад и насиље оних који своје порекло извлаче из 1945. године, чији је родоначелник друг Тито или сад већ да не набрајам сва та имена да не кваримо ову прилику. Није лоше подсјетити се да је овдје ријеч у заједници старој бар осам стотина година. Наравно да Срби имају своје име и своје поријекло и језик и прије Светог Саве, али од Стефана Првовенчаног и Светог Саве заиста пратимо нешто што се данас зове континуитет нечега што је српска национална сијест", рекао је др Милош Ковић.

Он је истакао да је отварање изложбе посвећено Стефану Првовјенчаном у најтјешњој вези са Херцег Новим, градом некадашње Травуније у коме је догађај приређен, те да је још Доментијан биограф и ученик Светог Саве наводио да Стефан Првовјенчани узима краљевску круну која води поријекло од дукљанске државе и од онога што је постигао Михаило и династија Војислављевића. „Кад читате Стефана Првовенчаног уочићете да инсистира нарочито на томе да је ово дједовина његовог оца Стефана Немање и то тако види и Свети Сава који каже да се вратио се у Дукљу у своју дједовину. Од Стефана Првовенчаног потиче податак да је и Завида, отац Немањин рођендан у Дукљи", нагласио је др Ковић. Он је подсјетио да су токо 18. и 19. вијека Срби чак 15 пута преносили ћивот са моштима Стефана Првовенчаног од Студенице, Сопоћана, Црне Реке, па опет Студенице. Ћивот је био и закопаван у вријеме турске власт, Карађорђе га је носио на својој ратној застави, а српска влада пренијела у манастир Острог 1915. године гдје је остао до 1919. године. Др Ковић је закључио да мошти светитеља за српски народ имају значај какав има Завјетни ковчег код Јевреја и да су Срби завјетна заједница чији је садржај духовно уобличила и испунила Српска православна црква.

Једна од ауторки Ивана Хренко је истакла да је изложба „Стефан Првовенчани у књижевности историографији" приређена у оквиру пројекта „Краљеви дани" поводом обиљежавања 800 година од утемељења српске државе у средњем вијеку, односно 800 година од како је Стефан Првовенчани крунисан за краља.

„Наша замисао је била да личност Стефана Првовенчаног осветлимо из историјске перспективе као и са становишта књижевне историје и да на тај начин оживимо сјећање на једно од најзначајнијих личности наше културне историје као и на свијету лозу Немањића. Ово је седмо гостовање ове изложбе. Након отварања у Краљеву она је била изложена на Сајму књига у Београду затим у Народној библиотеци у Лазаревцу, у Новом Пазару на међународном сајму старих књига у Новом Саду, а након тога у Требињу", рекла је Хренко.

„Под утицајем бечко-берлинске школе историје потиснуто је сјећање на два вијека Немањићке управе Боком. 1185. године Стефан Немања успоставља Котор као свој царски град, 1219. године Свети Сава на Михољској Превлаци оснива Зетску епископију, која је коријен данашње Митрополије црногорско приморске и темељ данашње државе Црне Горе. Најзначајније историјске личносте Боке из тог периода су Никола Бућа, протовестијар Цара Душана и Вита Которанин, протонеимар Високих Дечана. Матица Боке овом изложбом наставља своју мисију, чувања од заборава значајних периода историје, духовности и традице Боке", рекао је Комненовић.

Богату издавачку дјелатност која обухвата часопис за књижевност, науку и културу „Повеља" и четири едиције „Поезија данас", „Посед поетике", „Звоник" и „Зборник" са око 150 наслова представили су уредник издавачке дјелатности у краљевачкој библиотеци, дјечји пјесник Дејан Алексић и Ана Гвозденовић.

„Величанствен је осјећај узети благослов Светог краља Стефана Дечанског. Познато је да су Дечане градили которски мајстори на челу са фра Витом Которанином који, у једном каменом натпису на манастиру, Котор назива 'Краљевим градом', јер је овај град преко два вијека био под Немањићима, а они су га често тако називали. И овим путем захвалио бих се свим нашим суграђанима који су узели учешћа у прикупљању помоћи за нашу браћу на КиМ. Идеја нам је била да им ту помоћ лично донесемо и дружећи се бар на кратко са њима, покажемо да смо увијек уз њих, посебно у овим тешким тренуцима", казао је Кривокапић.
Предсједник Братства Драгољуб Васиљевић рекао је да је „тешко ријечима описати осјећања када се човјек нађе међу тако великим светињама и када ту радост подијели са својом браћом на Космету".
"Ово је само једна у низу активности које Братство планира да организује у наредном периоду за наш страдални народ КиМ. Захваљујем се Српској православној црквеној општини которској на великој помоћи око организације ове хуманитарне акције као и свим грађанима који су учествовали у њој", поручио је Васиљевић.