12.07.2022.

Празник Светих апостола Петра и Павла (Петровдан) литругијски је данас прослављен уз причешће бројних вјерника у црквaма Светога Луке и Светог Николе у которском Старом граду и на Прчању у цркви Светог Петра Цетињског.

Са которским свештенством Свету литургију је служио протојереј Оливер Суботић, који је у обраћању вјерницима казао да се сјећајући апостолског темеља Цркве „ми сјећамо светих апостола и чудесних људи, који су Господа Бога свједочили све до своје смрти“.

„Опомињемо се, гледајући њихов примјер и постављамо себи питање откуда то да су они имали толику ревност, толику силу. Како је то, како каже старац Софроније Сахаров, Петар као један прости галилејски рибар могао да постане учитељ Васељене, учитељ богословља. Шта је то, каква је то тајна?

Тајна је, драга браћо и сестре, у сили Духа Светога, која је ове људе преобразила.

Погледајмо Светог апостола Петра и Светог апостола Павла. Споља када их упоредимо, ми ћемо видјети само разлике.

Апостол Петар, један сиромашни галилејски рибар, ожењен, да тако кажемо, народски је човјек, када би говорили данашњим језиком, док је апостол Павле, фарисеј и  син фарисеја, учен човјек, римски грађанин, човјек који је имао и неки друштвени статус и знање.

Дакле, споља када их гледамо, ми ћемо примјетити искључиво разлике али, уколико свој поглед усмјеримо на њихову унутрашњост, ми ћемо примјетити изузетну сличност, а то је та преображеност личности, коју су они доживјели, свако на свој начин. (За опширније кликните на наслов)  {gallery}PETROVDAN22{/gallery}

Апостол Петар првоврховни апостол, на дан Педесетнице, заједно са осталим апостолима, када Дух Свети силази на њих и када их је преобразио, читали сте „Дјела апостолска“ Петар је послије силаска Духа Светога, други човјек.

Проповиједа на такав начин да људи не могу да вјерују да тако говори један галилејски рибар.

Његова проповијед је толико убједљива да послије ње 5.000 људи у једном дану прелази у хришћанство.

Те ријечи његове имају силу, оне су неодољиве, а он опет, који се, сјетимо се тога, прије распећа Христовога, а послије оног страдања Господњег у Гетсиманском врту, одрекао Господа, тако неустрашиво свједочи Христа да, не да се не боји смрти, него се смрт боји њега.

И он Га тако свједочи до краја свога живота који је, као што знамо, мученички завршен.

А свједочи Га јер је примио силу Духа Светога, која му је дала моћ да то учини.

Исто је са апостолом Павлом. Додуше мало је другачији пут. Апостол Павле прво, као гонитељ хришћана, гони Онога кога мисли да свједочи.

Гонећи хришћане он гони Бога за кога је увјерен да му ревносно служи, и Бог му се открива на путу за Дамаск, то смо читали у Дјелима апостолским, у нестварној свјетлости.

Ту Павле упознаје Христа и ту Павле задобија дар богословља. Он ту схвата да је Црква тијело Христово и зато ми само у Посланицама апостола Павла имамо ту тему и он је то осјетио.

Господ каже: „Савле, Савле зашто ме гониш“. Он не каже: „зашто гониш моје хришћане, него мене“. „Ја сам тај којем мислиш да ти служиш гонећи оне који су моји“.

Апостол Павле послије тог сусрета постаје потпуно други човјек.

Постаје човјек који ће хришћанство учинити вјером васељенских димензија - „апостол незнабожаца“.

Чули смо данас у Апостолу што је све морао да претрпи, какве је све муке носио у животу. Имао је неки жалац у тијелу, не зна што је то било, нешто што каже да му је Бог по промислу дао да се не би погордио због огромнних откривења која је од Бога добио.

И он, попут апостола Петра, свој живот скончава мученички.

Да се помолимо светим првоврховним апостолима, да нам Господ Бог подари задобијемо дар Духа Светога.

Разумије се, морамо дати и оно што је до нас. То је чиста вјера, то је покајање. То је труд да живимо по заповјестима јеванђељским, Христовим и да нам Господ Бог дарује дар Духа Светога да и сами постанемо преображени и да и сами можемо достојно свједочити Његово име, амин“, поручио је о. Оливер.