Српско пјевачко друштво ''Јединство'' Котор – 1839, приредило је 24.04. у ризници Српске православне цркве Котор промоцију књиге др Миле Михајловић „Културно памћење тршћанских Срба". 

 Књига, чији је покровитељ принц Александар ИИ Карађорђевић, а за коју су уводну ријеч поред њега написали и гувернер покрајине Фурланија – Јулијска Венеција и потпредсједник Демократске странке Италије Дебора Серакјани и предсједник СПЦО у Трсту, Златимир Селаковић,  по ријечима ауторке, јединствена је научна студија која кроз теоријски и емпиријски преглед наслова дефинише културно памћење и националну културу у дијаспори, формирајући јасну, општу слику о културолошким специфичностима Срба у Трсту.  

Као посебан примјер доприноса српском устанку истиче Тома Милиновића (1770 – 1846) из Мориња, поморског капетана који је доселио у Трст. Ступио је у Карађорђеву службу као конструктор топова и артиљерац у биткама, а био је и претеча шефова српске тајне службе И књижевник. 

“Богати, просвијећени и самосвјесни тршћански Срби су били познати као мецене умјетности па овајх град постаје центар српског просвјетитељства. У Трсту су боравили и радили и Доситеј Обрадовић, Павле Соларић, Атанасије Стојковић, Јоаким Вујић, Вук Стефановић Караџић, Петар Петровић Његош, Људевит Вуличевић, Никола Ђурковић, Вићентије ракић, Вићентије Љуштина, Сима Милутиновић, Тома Милиновић и многи други”, каже Михајловић.  

Др Ђорђе Николић  (1852 1925) отац је италијанске урологије, а најмодернија болница Аустријског царства  грађена је по упутствима тршћанског љекара Димитрија Фрушића, који је у Бечу са Димитријем Давидовићем основао “Новине сербске”.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

Открића и студије Спиридона Гопчевића млађег објављивале су и дивиле им се најчувеније свјетске ревије, а по његовом псеудониму назван је највећи кратер на Мјесецу. Он је сачинио први урбанистички план Цетиња, основао прву обсерваторију у Хрватској и написао опере које су још увијек на програму Бродвеја.

Европски трговачки магнат и заљубљеник у оперу Јован Ризнић из Трста у Одесу доводи групу оперских пјевача. О томе у свом Евгенију Оњегину пише Пушкин.

 Зачетник италијанског новинарства у Америци и утемељивач српског у Калифорнији, био је тршћански Србин Велимир Ђеловић. 

Људевит Вуличевић, мислилац и социјалиста, један је од оснивача и лидера синдикалног организовања у Италији “Социета Операиа”, а Евгеније Поповић италијански национални херој и један од фактичких твораца италијанске модерне државе. 

 “Циљ књиге је да понуди предлог новог, јединственог и софистицираног концептуалног модела управљања националним културним насљеђем ван граница матице, модела компатибилног и интероперабилног с другим системима и да формира платформу за формулисање прецизних мисија, циљева и задатака државних органа и институција у смислу очувања мањинског културног насљеђа у иностранству.

У том смислу, ова књига има универзални значај, јер на јединственом примјеру тршћанских Срба разматра тематику разлога асимилације, односно, у каквим условима једна мањинска заједница, другачијег језика, културе и вјере од већине која је окружује, може да сачува властити идентитет, своје различитости и специфичности и колико дуго може да опстане; какве јој околности погодују, а какве неумољиво воде у асимилацију у већинско друштво, што значи утапање и губљење идентитета; докле иду границе интеграције, а када и зашто се она непримјетно претвара у асимилацију; да ли су споменици културе одиста толико снажан епицентар културног памћења у стању да, у кризним ситуацијама губљења везе са матицом, буду стожер очувања културног идентитета мањине; који је истински фактор очувања идентитета и који је инструмент којим се то постиже. Истраживање културног памћења на примјеру тршћанских Срба омогућава научну критику и усавршавање досадашњих научних сазнања о актуелним системима очувања националног идентитета, као и њихову имплементацију у научну теорију и праксу, али и провјеру и усавршавање до сада примјењених метода, техника и инструмената у истраживању сложених система културног памћења”, наводи Михајловић.

За промоцију књиге у Котору она се посебно захвалила свом пријатељу Паву Перуђинију из Заједнице Италијана Црне Горе, “који је задужио и Србе и Италијане овог краја”. 

“Он је не само омогућио и иницирао мој долазак овдје, већ је омогућио и представљање књиге Васка Костића у италијанском Сенату”, казала је Михајловић.

Захвалила се Зорану Дојчиновићу конзулу Републике Србије,  која је омогућила објављивање књиге и изразила очекивање помоћи у штампању издања на италијанском језику. 

 Захвалила се домаћинима промоције у ризници СПЦ, оцу Момчилу Кривокапићу и оцу Немањи Кривокапићу. 

 По ријечима медијаторке проф. Љиљане Чолан из Гимназије Котор, СПД Јединство је имало јуче част да промовише докторску дисертацију Миле Михајловић - „Културно памћење тршћанских Срба“. 

 “Ова књига је јединствена научна студија која кроз теоријски и емпиријски преглед самог наслова дефинише два појма: културно памћење у дијаспори и чување националног идентитета у дијаспори.

   Неоспорно је да је свима нама са ових простора одувијек била важна и незаобилазна прича о значају Трста са српску културу, као што је самим тршћанским Србима било јако важно да сачувају свој идентитет, свој језик, вјеру и културу у оквирима једне  друге културе, хришћанске додуше, али ипак различите у односу на суштину српског националног идентитета.

   Везе  „Јединства“ и Трста су забиљежене од самог оснивања нашег друштва, од 1839.године. Наиме у Трсту, као и у Одеси, у то доба дјелује утицајна бокељска колонија, богати трговци, поморци, љекари... Све што је потребно хору (нотни материјал, разна знамења, књиге, застава...) набавља се у Трсту или Одеси, а из тих мјеста стиже и значајна финансијска помоћ, нарочито за прославе каснијих јубилеја (90-годишњце 1929, 100-годишњице 1940).

   Јединство је основано као пјевачко друштво и у прво вријеме је наступало само у мушком саставу, користећи ноте набављене из Трста. Приликом оснивања, на Божићној литургији, као и у првим годинама постојања, пјевала се литургија у три гласа. Међу нотним записима најпознатија је литургија бр.3 , тршћанског композитора Синика. (Анализирајући партитуру те Литургије, уочава се латинична транскрипција напјева, иако је оригинал написан на црквено-словенском језиком, и ћириличним писмом. Коментар стручњака, музиколога и историчара,  је да је средином 19.вијека у Саборном храму Св.Спиридона у Трсту на литургији пјевао исти хор који је пјевао и у католичкој катедрали и у јеврејској синагоги. У питању су били професионални музичари који су се могли прилагодити потребама наручиоца, изгледа да и наш хор иде тим трагом данас) 

   Некадашња моћ Бокеља у Трсту долазила је до њиховог завичаја како у материјалним добрима, тако и у фантастичним причама и сазнањима да је већински капитал Лојда триештинског био у рукама Бокеља, значајна је била материјална и логистичка помоћ тршћанских Бокеља српским устаницима, величанствени храм Св.Спиридона и читав кварт око њега је у власништву Бокеља...). Презимена знаменитих тршћанских Срба су позната на простору Боке...Спиридон Гопчевић познати бродовласник и трговац (његов портрет је у Поморском музеју), др Ђорђо Николић чија биста је на улазу Градске болнице у Трсту и данас, Никола  Ђурковић родом из Пераста, школован у Трсту, а прославио се као композитор Панчевачког пјевачког друштва у Успенској цркви у Панчеву, Јован Вућетић – представник Лојда, Ђорђе Војновић, Марко Квекић доктор права...  Даринка Квекић (касније кнегиња Даринка, супруга кнеза Данила је поријеклом из Трста). Поменућу остале породице тршћанских Срба: Куртовиће, Гопчевиће, Квекиће, Поповиће, Шкуљевиће, Ризниће, Вучетиће, Војновиће, Николиће Опухиће, Теодоровиће.

Материјалну моћ прати духовна надоградња. Осим поносног храма српске духовности цркве Св.Спиридона, свакако треба поменути и оснивање српске школе „Јован Милетић“, а незаобилазна је прича и о српском штампарству у Трсту у периоду између 15.и 19.вијека.

Огромна приватна библиотека породице Теодоровић и данас се чува као драгоцјени дио Библиотеке Српске православне црквене општине у Трсту – библиотека је чувар културног блага непроцјењиве вриједности. А боравак у Трсту Доситеја („Востани Сербие“ је тамо написана), Његоша (његов сусрет са учитељем Димитријем Владислављевићем, сусрет са Флором Фабри, пратња Милорада Медаковића, помоћ Спиридона Гопчевића), Јоакима Вујића позоришног прегаоца , лингвисте Павла Соларића, родољуба Људевита Вуличевића пјесника романтизма дио је космичке библиографије српског народа.

Како се чува  идентитет можда најбоље илиструје један запис из ове књиге о Људевиту Вуличевићу, најсложенијој и најинтригантнијој личности свог доба ( Цавтат 1839 - Напуљ 1916), фрањевцу, па отпаднику од тог реда, па свештенику, високом интелектуалцу, радничком вођи, социјалисти, професору, теологу, филозофу, новинару, пјеснику, родом из Цавтата, Србину по оцу и католику по мајци, који је стекао велику књижевну славу. Запис гласи: „Трагајући за богом, несмирена душа, одрекао се папства и постао ’проповедник Јеванђеља“. Српства, којем га је мајка (католкиња из Цавтата) научила, не одрече се никада.“  

Материјално снажна дијаспора била је сигуран ослонац, али и несумњива потпора развоју културе, културних вриједности и културног идентитета матице.  

Престолонаследник Александар: „Тршћански Срби су били људи неизмерне храбрости, изузетних способности, високи професионалци, морепловци светског гласа, књижевници, новинари, политичари, али и визионари и претече светског модерног пословања и осигурања. Богати, моћни, утицајни, били су истински европски великани за које су духовност, знање и вера били у истој равни са материјалним статусом. Готово сви главни носиоци српског националног препорода прошли су кроз Трст у ком је учила, израстала и формирала се плејада српских просветитеља“, казала је Чолан.  

Рецензенти књиге су проф. др Миливоје Павловић, проф.др Зоран Мирковић, проф. др Драган Никодијевић и проф. др Момчило Павловић. 

Објављивање књиге омогућила је Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије. Као најбоље прозно дјело, књига је добитник Повеље „Растко Петровић“ за 2017, коју додјељује Матица исељеника Србије и Срба у региону.                             

 Поводом обиљежавања Свјетског дана књиге и ауторских права херцегновска библиотека, уз подршку Секретаријата за културу и образовање Општине Херцег Нови, данас ће представити научну студију др Миле Михајловић "Културно памћење тршћанских Срба", чији је издавач Италијанско-српско друштво „Олтре ил маре", са сједиштем у Риму. 

 "Утемељена на исцрпном истраживању, књига представља јединствену слику тровјековне културне прошлости Срба у Трсту, који су од половине 18. вијека стекли баснословно богатсво и свјетски углед као поморски капетани, бродовласници, моћни трговци, банкари, научници, политичари, те оставили богато духовно и културно насљеђе. Посебно мјесто у студији Културно памћење тршћанских Срба припада бокељским породицама: Војновић, Гопчевић, Квекић, Поповић, Милиновић, Вучетић, Николић.

Аутор књиге др Мила Михајловић дипломирала је на чувеном Конзерветоријуму Санта Ћећилија у Риму и остварила успјешну каријеру оперске пјевачице, дугогодишњи је новинар Државне телевизије Италије (РАИ), дописник неколико штампаних и електронских медија из Италије, преводилац, аутор шест књига историјске садржине, члан Удружења књижевника Србије, Удружења новинара Србије, Италијанског удружења преводилаца, Новинарске коморе Италије, Историјске секције Српског лекарског друштва и добитник бројних награда, између осталих: Награда града Зрењанина, Специјална италијанска књижевна награда „Черуљо", Награда „Благодарје" Удружења књижевника Србије, а 2017. године додјељене су јој „Златна значка" Културно-просветне заједнице Србије и Награда „Растко Петровић" за књигу Културно памћење тршћанских Срба. Живи у Риму" – наводи се у најави ове промоције ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.