29.07.2020.
Дугогодишња чланица СПД „Јединство“ (1839) из Котора, Нада Мрачевић, преминула је 28. јула 2020.г. у 94. години живота.

Због новонастале ситуације сахрана је обављена истог дана у кругу породице на градском гробљу у Шкаљарима.

Овом приликом доносимо текст интервјуа са г-ђом Надом из монографије СПД „Јединство“ објављене прошле године поводом обиљежавања 180 година рада и обстојања овог друштва.

-Када сам пошла код Светог Николе на баладур имала сам 12 година то је било1940.године.

-Да ли је била нека аудиција, провјера слуха, препорука?

-Није била аудиција, ја сам једноставно имала добар глас. И данас га имам први глас сопран. Мој глас је био чувен и данас дивно пјевам. Пјевала сам доста дуго, а многи католици су помагали наш хор. Тонћи Хомен је био диригент мало, па мало Греговић, па Рус Мосијенко, док нисмо добили правог диригента Јова Јовановића.

-Гдје су одржаване пробе и колико пута недјељно?
-Пробе смо имали у парохоји. Ту смо сви били, Сава Рогановић, Момо, па један са Мула што је басирао. Био је диван човјек. Мени је интонацију давао. Толико је имао повјерења у мене да је чак и Тонћи Хомен давао мени интонацију.

-Како сте се обавјештавали о пробама?
-Мени је било близу и ја сам редовно ишла у цркву Светог Николе па су ми у цркви давали позив. Само би нам глас пробали и тако смо сви заједно имали пробе, и мушкарци и жене.

-Шта сте имали на репертоару?
-Пјевали смо свечане пјесме о светом Николи, духовне пјесме које је служио у цркви прото Богобој, отац Момчило, Давидовић од Аца тата.   (За опширније клкните на наслов)

-Је ли диригент имао неког асистента, да ли је користио клавир?
-Јесте клавир. Прото Богобој нас је научио једну пјесму и њу смо соло пјевале моја сестра и ја – „Плач мајке Божије“. Он би нас позвао у парохију и рекао: „Дођите ви двије сестре да направите један лијепи скуп“, увијек смо добијале велики аплауз.

-Како сте умножавали ноте, како сте их чували и уопште набављали материјал?
-Имали смо ноте које смо у парохију добијали.

-Колико често сте пјевали на службама?
-Ујутро за Литургију смо пјевали и за Велике седмице, за Божић.

-Јесте ли сарађивали са другим хоровима и ансаблима у Котору?
-Нама су долазили католици да помогну, а и ми смо ишли код њих да помогнемо. Био је један католик са Мула који је дивно појевао. Били су све наши стари пјевачи, Нико Мршуља, Сава Ковачић, тенори, а Момо Милошевић је касније дошао. На баладур су ме звали мала дјевојчица, а мене је било стид јер сам била мала, а они сви велики.

-Сјећате ли се најупечатљивијег наступа?
-Имали смо једну Стефановићку српско-хрватско коло.

-Како се хор тада финансирао?
-Није нико помагао, добри гласови би скупили, тако је пробао Јован Јовановић.

-Пјевате ли данас гдје, пратите ли музику?
Пјевам и свакодневно пратим музику. Код мене се чује музика сваки дан. Без пјесме не могу живети и када сам најболеснија ја ћу пјевати. Цијела моја породица имала је ддобре пјеваче. Могли смо имати хор, слушали су нас испод прозора, па би им мати изнијела ракије и приганица о Божићу и Ускрсу. Отац ми је у музику свирао, брат, Владо је код Виде Матјан учио глас. Пјевала сам и у Титограду, а у Италију сам ишла са програмом од Николе Ђурковића (КУД). Послије је дошао учитељ тога хора да плешемо валцер. Уживала сам у пјесми и она ми је дала здравље, јер зло не мислим него само пјевам.

(Фејсбук СПЦ Котор)