Календар за 14. април

Животопис ове дивне светитељке написао је св. Софроније патријарх Јерусалимски. Неки Јеромонах, старац Зосима, удаљи се једном уз Часни Пост у зајорданску пустињу за двадесет дана хода. На једном он угледа једно људско биће, суха, нага тијела, и косе бијеле као снијег, које нагне бегати од погледа Зосимовог. Старац је дуго трчао, док оно биће не прилеже у једном потоку и не викну: авво Зосиме, прости ми ради Господа, не могу ти се обрати ти, јер сам жена нага! Тада јој Зосим добаци своју горњу ха љину; она се огрну и јави му се. Устрашен бјеше старац чув ши своје име из уста те жене непознате. Послије дугог наваљивања његовог жена му исприча своје житије. Она бјеше рођена у Мисиру, и од дванаесте своје године поче живјети развратно у Александрији, и проведе у разврату пуних 17 година. Гоњена блудним огњем тјелесним она сједе једнога дана на лађу, која пловљаше ка Јерусалиму. Приспјев у Свети Град хтједе и она ући у цркву да се поклони Часном крсту, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. У великом страху погледа она у икону Пресвете Богородице у притвору и мољаше се Њој, да јој допусти ући и целивати Часни Крст исповиједајући грешност и нечистоћу своју, и обећавајући да ће послије поћи тамо камо је Света Пречиста буде упутила. Тада јој би допуштено ући у цркву. Пошто цјелива крст изађе поново у притвор пред икону и захвали се Богородици, но у том чу глас: ако пређеш Јордан, наћи ћеш добар мир! — Она одмах купи три хлеба и крену за Јордан, гдје стиже истог вечера. Сјутрадан се причести у манастиру св. Јована и пређе ријеку. И проживе у пустињи читавих 48 година, у превеликим мукама, у страху, у борби са страсним помислима као са дивљим зверовима. Хранила се зељем. Послије тога када стајаше на молитви видје је Зосима како стоји уздигнута на ваздуху. Она га замоли да идуће године донесе јој Причешће на обалу Јордана, а она ће доћи да се причести. Идуће године Зосима дође с Причешћем у вече на обалу Јордана, но чуђаше се, како ће светитељка прећи Јордан. У том видје према мјесечини, да она дође ријеци, прекрсти ријеку, и пође по води као по суху. Кад је причести, она га замоли, да идуће године дође у онај исти поток гдје су се прво видјели. Зосима оде и нађе тијело њено мртво на оном мјесту, и више главе на пијеску написано: погреби, авво Зосиме, на овом мјесту тијело смерне Марије, предај прах праху, преставила сам се 1 априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања по причешћу Божествених Тајни. Из овога написа дозна Зосима прво њено име, и друго и страшно чудо, да је она прошле године оне исте ноћи кад се причестила стигла у тај поток, до кога је он морао путовати 20 дана. И тако Зосима сахрани тијело чудесне светитељке Марије Египћанке. А када се врати у манастир исприча цијелу историју њенога живота и чудеса, која је он лично видио од ње. Тако Господ зна да прослави покајане грешнице. Св. Марија спомиње се још и пете недеље Часног Поста. Црква је истиче вјерним у те посне дане као узор покајања. Упокојила се око 530 год.

Свети Мелитон, епископ Сардијски. Преподобни Прокопије Чех. Свети преподобни Макарије исповедник. Васкршњи пост.