26-08-2023.

У организацији ЈУ „Народна библиотека Будве“ и Удружења издавача и књижара Црне Горе, 27. августа, на тргу између цркава у будванском Старом граду, биће представљена књига проф. др Богољуба Шијаковића „Пролегомена за византијску философију и питање хришћанске философије“, чији су издавачи: Центар за хуманистику Гномон из Београда и Институт за српску културу из Никшића. У представљању књиге ће, поред аутора, учествовати и проф. др Душан Крцуновић.

Православни теолог и филозоф, професор на Православном богословском факултету у Београду, Шијаковић је боравио на многим научним институтима у иностранству, гдје је углавном изучавао бројне теме из античке и византијске, али и из савремене филозофије. У његовом богатом стваралачком опусу налази се више десетина књига објављених на српском или на неком страном језику, међу којима се, поред осталих, истичу: „Mythos, physis, psyche“, „Зоон политикон“, „Хермесова крила“, „Историја, Одговорност, Светост“, „Between God and Man“, „Философија живота и хеленска агонистика“. Поред тога, објавио је више од 300 студија, чланака, библиографија, приказа у домаћој и страној периодици и зборницима на српском, њемачком, енглеском, француском, руском, италијанском, словеначком и бугарском језику.

Наслов књиге „Пролегомена за византијску философију и питање хришћанске философије“, како је истакао један од рецензената, проф. др Борис Брајовић сугерише да је овдје слијеђена древна традиција писања коментара и увода чији је циљ био да се олакша читање захтјевних и неразумљивих текстова.

Сам аутор, проф. Шијаковић истиче да је књигу писао с намјером да то буде један филозофски а не само историографски спис, при чему је покушао да се суочи и са кризом појма филозофије данас. Јер, ако се мало боље погледа, чини се да је сама формулација професора филозофије, као обичне струке, постала спорна и дифамирајућа јер је отворено питање колико ми заправо данас имамо везе са самом филозофијом. Проф. Шијаковић сматра како се мора имати у виду да истинске европске вриједности почивају на два стуба, а то су хеленско-римска Антика и хришћанство. Самим тим што је европски идентитет у Грчкој и хришћанству ми као Европљани можемо рећи да је поријекло наше будућности у прошлости. Заводљива, стога, формулација да се безалтернативно окренемо будућности је заправо укидање будућности, јер онај који није свјестан да је његова будућност зацртана у прошлости тај нема будућности.

Митрополија црногорско-приморска