22.05.2022.

Пренос моштију Светога Николе, храмовска слава цркве Св. Николе у Старом граду, литургијски је данас прослављена уз причешће бројних вјерника, резање славског колача, а након тога и традиционално послужење у порти.

Вјерном народу обратио се протојереј Ненад Калем:

"У одсјају Христовог Васкрсења, у пету недјељу по Васкрсу, слушамо јеванђељску причу о Христовом разговору са женом Самарјанком, а данас прослављамо и празник Преноса моштију Светог оца Николаја, заштитника нашега и патрона овога светога храма.

Наиме, да би боље разумјели ову јеванђељску причу о жени Самарјанки, потребно је знати да су и Самарјани поријеклом Јевреји, али су се измијешали са незнабошцима, па су их Јевреји презирали због тога.

Духовни центар Јевреја био је Јерусалим, а Самарјанима једна гора у Самарији.

Између њих увијек је био спор око вјерских прописа. Религија је до тада, а и хиљадама година уназад, била на првом мјесту – пропис, одредба и закон.

Вјерност религији се састојала у беспоговорном и слијепом потчињавању њеним прописима. Међутим, овај разговор Христов са женом Самарјанком мијења читаву перспективу и само схватање религије, гдје Господ каже: „Богу се не треба клањати, ни на овој гори ни у Јерусалиму, ни на било ком мјесту, него у Духу и истини“.

Шта то значи? То значи не у слијепом страху  и незнању, него у познању истине у слободном избору.  (За опширније кликните на наслов)  {gallery}SVNIK220522{/gallery}

Религија није више најважније форма него духовни садржај.

„Дух дише гдје хоће, не знаш од кога долази и куда иде“, каже се у Светом јеванђељу. Другим ријечима Дух је слобода и дар слободе.

„Познајте истину и истина ће вас ослободити“, такође говори Господ у Светом јеванђељу, јер Христос је дошао да утоли жеђ за истином, за истинским животом, за вјечношћу.

Човјек није позван да се Богу клања из страха у мраку незнања, испуњавајући пуке форме, него слободном вољом у познању истине.

Господ није дошао само изабраницима Божјим, већ свим људима. Он се сваком даје и открива, само ако овај осјећа жеђ за Њим, јер Христос говори о жеђи и о води која ту жеђ заувијек утољава.

Човјек мора бити искрен према себи, бити свјестан својих недостатака. Очигледно је да је и ова Самарјанка имала ту искреност. Признала је све недостатке свог живота и заузврат добила богооткривену истину, након чега је њен сопствени живот није интересовао.

Сви њени интереси били су концентрисани према Богу.

Двије хиљаде година свијетом одјекује ова јеванђељска прича о жеђи и води живој, о клањању Богу у Духу и истини.

Али, треба судити по онима који су озбиљно и до краја узели Христве ријечи о Духу и истини.

Који су сав свој живот учинили непрестаним полетом љубави, слободе и радости, а то су свакако Светитељи Божји, којег једног од њих и ми данас прослављамо – Светога оца нашег Николаја, тј. Пренос његових светих моштију из Мире Ликијске у град Бари.

Током преноса његових светих моштију десила су се многа чудеса, која се дешавају кроз историју до данашњег дана.

Имеђу осталих, нама је остало упамћено када је Свети Никола повратио вид Светом краљу Стефану Дечанском.

Био је правило вјере, образац кротости, исповиједајући Господа у Духу и истини, како се и пјева у његовом тропару.

Славећи данас празник Светог Николаја сјетимо се његовог живота и његових дјела и нека нам она буду узор и идеал.

Нека је свима срећан и Богом благословен овај празник, молитвама Светог оца нашег Николаја и свих Светих амин",

(Фото - Андреа Шеваљевић)