31.10.2021.

Светим литургијама у истоименим црквама у Старом граду и на Прчању, у присуству бројних вјерника, данас су у Котору прослављени Свети апостол Лука и Свети Петар Цетињски.

Свети Лука је и слава которског Братства православне омладине које носи његово име, а резање славског колача уприличено је у Ризници Српске православне цркве при храму Светог Николе.

„У данашњем Светом јеванђељу се види како Господ Исус Христорс разговара са апостолима и како им даје силу Божију да изгоне демоне, да лијече људе, „да газе змије и шкорпије“ и да им се ништа неће десити. Велику силу је Господ Бог пренио својим апостолима. Господ Исус Христос, Онај који је створио небо и земљу, ради нашега спасења сишао је овдје на земљу, био међу нама људима, чинио чудеса, проповиједао...“, казао је архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић у обраћању вјерном народу у цркви Светог Луке.

Назначио је да је било веома важно да за то постоје свједоци који су видјели и који ће посвједочити осталима.

„Ако би Христос спасавао само људе који су живјели у Његово вријеме, онда све то, као и Његов долазак, не би имало смисла. Ако су Његове ријечи биле упућене само њима, онда би толики труд доласка са неба био узалудан. Он је дошао да спаси, не само те људе, него да спаси цијели свијет и цијелу Васељену. Зато је било веома важно да ти ученици, који су били свједоци, виде својим очима оно што је Он радио, чују оно што је Он проповиједао и говорио и то пренесу широм Васељене. То су апостоли и урадили, као што смо чули у пјесми гдје се каже -„по цијелој Васељени изађе ријеч ваша до краја земље“. Дакле, буквално су по цијелом свијету проповиједали ријеч Божју. Ону силу коју су добили, апостоли су пренијели на епископе, њихове наследнике, да не би ни са њима завршила та прича, већ да би се све преносило са кољена на кољено“, казао је о. Немања.

У нашим крајевима, ту жишку, ту искру Божанске мудрости и ријечи, наставио је и пренио Свети Сава основавши Зетску епископију, касније Митрополију црногорско-приморску. Затим су ту ријеч преносили митрополити, међу њима и онај којег данас прослављамо - Свети Петар Цетињски. (За опширније клкните на наслов)  {gallery}LUCINDAN21{/gallery}

„Свети апостол Лука је још и записао ту ријеч Божју, што је изузетно важно, јер колико год да се преносила с кољена на кољено, могла би да се заборави, искриви, промијени... Зато је то било врло важно, а четворица од њих су то и урадили. Они су записали ријечи Божју, а међу њима и Свети апостол Лука којег прослављамо данас. Та ријеч његова пренијела се још за живота његовог до данас. Нема краја у Васељени гдје се није читало његово јеванђеље“, казао је о. Немања.

Назначио је и да није Христос само чинио чуда, већ и да је важно оно што је чинио за наше спасење, проповиједајући спасоносне ријечи, односно учење како да задобијемо Царство Божије и како да нашим животом постанемо чланови Цркве.

„То је начин како да ми, спасени од Христа, који је васкрсао, можемо даље да учествујемо у нашем спасењу. Да и ми допринесемо нашем спасењу. Свако од нас појединачно треба да се потруди да задобије Царство Божије, а начин за то налази се у чињеници да је Христос основао Цркву и дао нам могућност да ми кроз њу, кроз учествовање у том животу, у тијелу Христовом, бивамо спасавани. Они који су чланови Цркве, који су повјеровали у ријечи Христове, који живе оном науком коју је Христос оставио, који се причешћују и учествују у светим тајнама које нам је такође Христос оставио, то су чланови Цркве и они имају живот вјечни. То су оне ријечи које смо чули у днашњем јеванђељу када се они радују што имају ту силу да изгоне демоне, а Он каже „не радујте се томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима“, рекао је о. Немања.

Много важније од чуда која су чинили јесте да су чланови Цркве.

„Чињеница да су у заједници са Христом и да живе животом Цркве. Ту ријеч Божју нам је пренио Свети апостол Лука, који нас кроз јеванђеље подсјећа да је уствари то оно спасоносно, због чега треба да се радујемо. Односно, ако су имена наша уписана на небесима, а уписана су онда ако смо ми чланови Цркве, ако смо у заједници са Богом, ако живимо светим тајнама, прије свега светом тајном причешћа, крштењем и миропомазањем, учествовањем у Светој литургији и испуњавањем заповјести Божјих. Испунајвањем спасоносних ријечи, које нам је оставио, које су пренијели свети апостоли, затим свети епископи, преко њих и Свети Петар Цетињски чудотворац, који је те ријечи пренио примивши их од Светог Саве и пренио нама. Они су заслужни што ми нијесмо овдје само као номинални православци, номинални хришћани, него заиста они хришћани који учествују у светим тајнама у животу Цркве, кроз свету литургију, свето причешће и живот по црквеним нормама. Нека би Господ Бог дао дазаиста останемо на том путу, да имена наша буду уписана на небесима, прије свега нашим трудом, истрајном молитвом, учествовањем у животу Цркве, а молитвама Светог апостола Луке и Светог Петра, којим нека је слава , амин“, поручио је о. Немања у цркви Св. Луке.

Он се у Ризници затим захвалио Братству православне омладине Котор на бројним хуманитарним активностима и изразио увјерење да ће наставити дјело Светог Луке. "Има доста православне омладине али сте ви из Братства изабрани да слиједите дјело вашег заштиника и да оправдате ту улогу, да сте увијек Цркви при руци и не само Цркви већ и својој браћи и свима којима сте до сада помагали", казао је о. Немања.

Из Братства је узвраћено да  ће се наставити са досадашњим радом, уз позив свима који то могу, да помогну у њиховим активностима, које често координирају у сарадњи и са Колом српских сестара Котор, на чему им је данас и захваљено од стране предсједнице Душице Иветић. 

На мајицама чланова Братсва био је отац Момо, уз Светог Луку однедавно још један њихов велики заштитник.

Свету литургију у прчањској цркви Светог Петра Цетињског, првој реплици ловћенске капеле изграђене прије свега залагањем оца Мома, служио је јереј Миливој Бакић.

Подсјећамо, Црква је почела да се гради непосредно послије разарања храма Светог Петра Цетињског на врху Ловћена 1972. године. Пројектовао ју је архитекта Саво Ристов Кривокапић, брат протојереја–ставрофора Момчила Кривокапића, архијерејског намјесника бококоторског..

(Фото - Андреа Шеваљевић)