21.06.2020.
Чланица Кола српских сестара Котор, Даница Пањевић, рођена Кеслер, сахрањена је прије два дана (19. 06.) на градском гробљу у Шкаљарима у присуству родбине и пријатеља.

За свој допринос Цркви и хуманитарни рад у оквиру Кола, чији је била предсједник од октобра 2005. до септембра 2010. године, на 100-годишњицу цркве Св. Николе у Котору је одликована Орденом Светог Саве трећег реда, који јој је уручио Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије. Између осталог, на дан рукоположења пароха которског протојереја Немање Кривокапића за свештеника 1. децембра 2002. године госпођа Пањевић је одликована и од свог духовника, старјешние руске цркве Свете Тројице Београду и Подворја Московске патријаршије при трону Патријарха српског, Василија Тарасјева.

У име Српске православне црквене општине которске и Српског пјевачког друштва Јединство Котор 1839 опростио се г. Драган Ђурчић, а у име родбине прочитано је писмо братанића Филипа Кеслера који живи у САД.

У цркви Покрова Пресвете Богородице о животу госпође Пањевић говорио је о. Немања Кривокапић. Он је казао да је завршетак овоземаљског живота тужан догађај за онога ко не вјерује у Бога и ко мисли да је то крај.

„Када испраћамо особу као што је тета Даница, онда је ово заиста радостан и блажен пут јер иде Господу и Царству Божијем. Тужан је само за безбожнике, за оне који не вјерују. Свети Кипријан Картагински, светитељ првих вјекова је хришћане прекоријевао када су плакали и жалили покојне, говорећи да смо тада слични безбожницима који не вјерују у Царство Божије. За нас хришћане ово није крај, ово је почетак вјечног живота. За Даницу, која је цијели живот провела у цркви, ово је заиста почетак вјечнога живота. Нема литургије, недјељне, празничне, да тета Даница није била са нама, спремна за причешће. И онда када се разбољела, када није могла често да долази, када је тешко ходала, и тада је опет долазила на литургије. Тек када је престала да долази и тада се исповиједала и причешћивала. Звала је нас свештенике код ње кући. Ми смо тада и учили од ње о хришћанском животу и сусрету са Господом. Неко ко двије године прије смрти напише писмо са детаљним инструкцијама о сахрани, као што је то урадила тета Даница, то је неко ко је цијелог живота размишљао о овоме тренутку, који ће свако од нас дочекати. Сви ћемо ми једног дана бити овдје, а и сваки хришћанин је дужан да размишља о том часу, о часу смрти. На крају крајева и овај обред опијела је наука свима нама. Ми се молимо за покој душе покојника и да га Господ прими у рајско насеље, али је добар дио обреда поука и нама овдје присутним. Јеванђеље, Апостол и пјесме које пјевамо, подсјећају нас на овај тренутак који ће свима нама доћи“, казао је о. Немања Кривокапић. Све је детаљно описала Даница у том писму.  (За опширније кликните на наслов)  {gallery}danicapanjevic{/gallery}

„И ко треба да је обуче, и што треба да обуче, ко ће скувати жито, ко треба да буде обавијештен, који свештеници да дођу... О свему је водила рачуна. Све смо јој наравно и испунили, осим једног. Жељела је да је испрати отац Момо, кога је неизмјерно вољела. Отац Момо је неће испратити, али ће је сигурно дочекати раширених руку и привести Господу кога је искрено вољела. Дочекаће је, сигуран сам, у најсвечанијој одежди која ће бити по укусу тета Даници. Такође сам сигуран да ће наћи своје мјесто у рајском насељу и да ће чути ријечи Господа Бога: „Добри вјерни слуго уђи у Царство које је припремљено од постанка свијета“. Нека је нашој Даници вјечни покој, остатку породице на здравље, а свима нама на поук, како се хришћанин припрема за смрт, амин“, рекао је о. Немања Кривокапић.

(СПЦО КОТОР)

https://www.youtube.com/watch?v=ZULVwvQ733c&list=PLFZ3pfPfPxMpv7XSup6z6jbD91KqxcT-D