30.11.2021.

Трећа у низу дијалошких трибина које организује подгоричка Црквена општина одржана је 29. новембра, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Модератор ових трибина је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, а овога пута учесници су били др Синиша Јелушић, професор на Факултету драмских умјетности на Цетињу и члан ЦАНУ, и Павле Илић, глумац подгоричког Градског позоришта, који су говорили на тему“Религија и умјетност”.

Професор Јелушић је у уводном дијелу свог излагања констатовао «да сва велика дјела у себи садрже религиолошко, трансцендентно, логосни принцип». Подсјетио је на то да умјетничка традиција происходи из ритуала, а ритуал је начин слављења Бога. Античке трагедије настале су из химни Дионису.

Затим се осврнуо на два типа сакралности, први који представља црквена, молитвена умјетност, и други који се појављује у умјетничким дјелима која проблематизују питање постојања Бога, смисла егзистенције и остала сродна питања. Као примјер тога навео је филмско стваралаштво Андреја Тарковског.

Отац Гојко је говорио о разликовању канонског и прикривеног сакралног, уз подсјећање да је и сам апостол Павле, обраћајући се Атињанима, нашао то прикривено сакрално у стиху једног многобожачког пјесника, који говори да смо сви ми људи род Божији. (За опширније клкните на наслов) 

Професор Јелушић је присутне подсјетио на важну епизоду из раног периода руске историје, у којој се говори о усхићењу љепотом богослужења коју су доживјели изасланици Светог кнеза Владимира у цркви Свете Софије у Цариграду. Они су доживјели енергију која повезује са трансценденцијом, и како су казали, нису знали да ли се налазе на земљи или на небу. Управо то је прави и апсолутни критеријум вредновања умјетничког дјела.

Павле Илић подијелио је своја искуства играња улоге Светог Петра Цетињског, гдје је сарађивао са великим и искусним глумцима, али и улоге Светог Јована Владимира, поводом освећења Саборног храма у Бару. Објаснио је да је задатак глумца да одређену идеју «пребаци» гледаоцима и да они, и када публика ништа не говори, осјећају колико је добро то што раде на сцени. Изнио је и своје виђење одређене аналогије која постоји између црквене службе и позоришне представе. Говорио је о разлици између филма и позоришта, наглашавајући да у позоришту постоји већи степен блискости, јер нема екрана који дијели глумце и гледаоце. Као глумац који игра и дјечије представе, казао је да је дјецу у позоришту немогуће преварити и да они врло јасно глумцу шаљу повратну информацију о квалитету његовог играња. Нагласио је да је осим доброг редитеља, глумаца, сценографије, костимографије и свега осталог, увијек потребно да се догоди неко мало «чудо» или неки Божији промисао да би филм или представа били добри.

На крају трибине протојереј-ставрофор Гојко Перовић је захвалио учесницима и присутнима и најавио следећу трибину која ће се одржати за двије седмице. Тачно вријеме и мјесто одржавања биће објављени путем црквених медија.

Лазар Шћекић

Фото: Лазар Шћекић

(Митрополија црногорско-приморска)