12.07.2021.

Светом литургијом, уз причешће бројних вјерника и пјевање мјешовитог хора Српског пјевачког друштва „Јединство 1839“, данас је у цркви Светог Николе у Котору прослављен Петровдан.

Након читање Јеванђеља обратио се jeреј Борислав Петрић парох цркве Св. Илије на Мирјеву у Београду.

„Један стих из Премудрости Соломонових каже: „Све што је било биће и све што је требало да буде догодило се и ничега нема новога на Земљи овој под сунцем“. Нама православним хришћанима ове ријечи су итекако истините и у нашим личним животима се показале као веома тачне и директне и сви смо свјесни, поготово на данашњи лијепи, дивни празник да живимо у вријеме и сетве и жетве и то оне најбоље и најплодније - апостолске.

И данас када славимо свете првоврховне апостоле Петра и Павла и са њима и кроз њих и у њима друге свете апостоле и ученике Господње, ми треба да осјетимо не само љепоту и дубину и значај овога празника који је предиван и чудесан, већ и да осјетимо да смо заиста ми као посланици на њиви Господњој и ми свештенослужитељи и сви ви који чинимо зајденицу која се Црква зове и Тијело Христово, заправо они који треба да сију и жању на њиви Господњој и да буду наставак и продужетак светих апостола Петра и Павла

Вјерујем да је овдје свима вама добро познат живот њихов и житије, у овој заједници црквеној, которској, која је надалеко и нашироко позната, не само нама свештенослужитељима у Србији, већ и широм православне васељене“, казао је о. Борислав.

Отац Борислав је затим говорио о два догађаја у животима Св. Петра и Св. Павла који их чине апостолима, дивним и великим угодницима Божјим.

„То је тај препород њихов, преображај и покајање њихово - Симона у Петра и Савла у Павла. Данас у Светоме Апостолу чули смо како изгледа сила Божија, када човјек погледа лицем у лице у Господа и позна га. Али , не позна га он зато што је добар и паметан и образован и лијеп и надарен, па тако ни ми данас, већ га позна зато што је то воља Очева на небесима. То Христос и каже и дивно је ово Јеванђеље и треба да га заиста и запамтимо као једно од кључних које наш живоит чине смисленим. (За опширније кликните на наслов)

Господ у многим разговорима са апостолима, учећи их дубинама и тајнама живота и вјере, у једном тренутку пита „шта говоре људи ко сам ја“, желећи од њих да види шта они заправо мисле сами и шта народ говори. А све се то десило прије преображења Господњега у тренуцима када још апостоли нису могли да знају да је Христос син Божији, Спаситељ наш и њихов.

И кажу му ученици, једни да си Јован Крститељ, други да си Свети Илија (чији култ је био велики). Неки пак да је пророк Јеремија, или неки други од пророка. И Господ директно пита: „Шта ви кажете ко сам ја?“ То питање није само питање упућено светим мученицима и апостолима, већ је и питање свима нама који исповиједамо Христа свакога дана, који долазимо у храмове Божије, који своје домове и куће претварамо у мале цркве, које кадимо, украшавамо иконама, славимо славе, крштавамо дјецу, вјенчавамо се, сахрањујемо своје ближње по православном обреду...

Али, све то није одговор на питање шта кажу људи ко сам ја и што ви кажете ко сам ја, јер сваки ће одговор од нас дати. Један од тих одговора јесте долазак на Литургију Господњу, учешће на Светом богослужењу, заједничкој молитви, у подвигу, праштању, причешћивању... Али, све то ученици Господњи нису имали прилике да знају и да исповиједају вјеру на начин на који ми данас исповиједамо, знајући ко је Господ. И од свих њих, онај најхрабрији, најсрчанији, показало се то на многим мјестима и касније када је Христос ухапшен, а Петар извадио нож и одсјекао ономе слузи, војнику уво, и на многим другим мјестима. Петар је тај први који одговара и каже му:„Ти си Христос син Бога живога“. И то је најдиректније и најбоље исповиједање вјере које један жив човјек може на овој планети рећи. А Христос обрадујући се духом рече му: „Благо теби Симоне сине Јонин“. До тада је Симон, син Јонин, син свога оца по тијелу и крви, Израиљац. Али каже Господ: „Тијело и крв ти твоја то не открише, нити твоја вјера нити твоје насљеђе, него Отац мој који је на небесима“. Дакле , вјера и чисто срце и снага и дубина те вјере.

Зато Христос каже: „Ти си Петар“ (Ту ес Петрос) . Ти си та стијена, или камен како ми преводимо, и на том камену, тврдој стијени вјере твоје и вјере твојих апостола, односно сабраће и његових апостола, сазидаће Господ цркву и врата паклена неће је надвладати. И даје власт апостолску која је јако битна јер се кроз апостоле преноси по благослову служења и свештенослужитељима, од тада па до данас, да дреше и везују гријехе палих у светој тајни исповјести. Наравно, не они сами већ по благослову и промислу Божијем, читањем разрешне молитве“, рекао је о. Борислав.

Истиче како је овај примјер вјере потресан и дубок.

„А поново ће Петар своју вјеру потврдити, који је тада утврдио, али је она попустила и ослабила као и свима нама. Он је видио Господа, доживио да Господ његов лијечи болесне, исцјељује, подиже мртве... Али, онога тренутка када Господ његов страда и вјера Петрова страда и вјера апостолска страда и вјера наша страда онда када је нама тешко, када смо ми у мукама и болестима и у смртним опасностима као и наши ближњи.

А погледајте апостола Павла данас у Светоме Апостолу, који је наш брат читао, који каже да је небројено пута био у опасности од туђинаца, од Јевреја, од нежнабожаца, од свога рода... Да је био гоњен, хапшен, бичеван, утамничен ... Жега, сунце, лед, буре... Све га је то снашло, разне болести и опет сила Божија никад од њега није одступила и своју вјеру је својом смрћу потврдио, исто као и апостол Петар. Дакле, на крају наше вјере долази страдање, али само једно велико страдање да би вјечност била у блаженству, у сусрету у загрљају са Господом нашим. И зато Св. Апостол Павле каже и поучава све нас послије свега тога што је преживио и он и Петар и сви други апостоли, каже те дивне ријечи да будемо њежни у братољубљу и да чашћу једни друге већим чинимо“, казао је о. Борислав.

Тада се, наставио је, можемо звати православним хришћанима.

„Када имамо смирење у себи, да чашћу једни друге већим чинимо, а не увредама, а не кроз завист, похлепу, сујету, городост, лицемјере и многа друга стања која су нама добро позната“, рекао је о. Борислав.

Он је истакао да је Свето причешће једини гарант и потврда да ће нас Христос познати једнога дана, „када разлучи лијево и десно од себе, сав народ на овој земљи“.

„Десно ће бити они који ће у себи носити лик и образ и подобије Господње по коме смо и створени. Тај се лик и образ Божји често затамни од наших грехова, али се исто тако и чисти и чува и обнавља и свијетли тако што примамо Свето причешће“, поручио је о. Борислав.

Свете литургије поводом Петровдана служене су у Котору и у црквама Св. Луке , Св. Петра Цетињског и Св. Василија Острошког.