01.04.2022.

У оквиру циклуса предавања током Великог поста, Српска православна црквена општина которска приредила је синоћ у црквеној ризници предавање јереја Павла Божовића, пароха подгоричког, на тему „Од Тајне вечере до литургије наших дана“.

Отац Павле је на почетку казао да је циљ предавања да се кроз библијске ријечи слушаоци уведу у једну нову причу о Светој литургији и о томе што нам она значи данас.

Након поздравних ријечи архијерејског намјесника которско-тиватског, пароха которског, протојереја Немање Кривокапића, који је казао да је Света литургија извор и почетак нашег хришћанског живота, све што имамо у Цркви, односно да су то све свете тајне и службе, о. Павле је наставио ријечима да је, генерално, сав наш живот почео из литургије, а крштење органски везано и из ње проистекло.

„Сав живот гравитира око литургије, као што планете гравитирају око Сунца. Литургија је мјесто на којем се сусрећу двије велике реалности. Сви знамо да живимо у овом свијету који је ограничен временом и простором. Сви смо рођени једнога дана у једноме часу, који ће трајати све док не дође тренутак кад ће нас позвати Господ да идемо. То значи да смо ограничени тим временом“, казао је о. Павле, додавши и да смо ограничени и тијелом у коме постојимо, те да можемо бити само на једном мјесту.

Значи да смо ограничени „оковима“ времена и простора, док је литургија „оно мјесто, онај тренутак, онај простор у времену, који се сусреће са вјечношћу“.

„Замислимо да су Царско небеско и Земља као два концентрична круга. Литургија би се овдје нашла на пресјеку та два концентрична круга“, додао је и појаснио затим везу данашње службе са првом литургијиом која је икада постојала, те да је прва, као и причешће, била за Тајном вечером.

Како се приближавамо Великом четвртку, дану када прослављамо установљење Свете литургије, о. Павле је говорио о томе како је изгледала Тајна вечера коју је служио Господ Исус Христос.
Кратки одговори на ову тему налазе се у Светом писму, а четири јеванђелиста, од којих су двојица били на њој, сваки на свој начин дају опис Тајне вечере. (За опширније кликните на наслов)

„Међутим, нико од јеванђелиста није нашао за сходнио да рецимо опише како је изгледао Исус Христос, каква му је била боја очију, колико је био висок. Нема ни детаљнијег описа вечере, а због разлога што је публика којој се обраћају , добро знала како изгледа једна празнична вечера и није било неке велике потребе да се описује сваки детаљ“, казао је, подсјетивши и да је један од учесника Тајне вечере био апостол, јеванђелист Матеј.

Његово јеванђеље прво је у Новом завјету и у њему описује и како је Христос узео хлеб и благословивши, преломио га.

„Дајући га ученицима рекао је „Узмите, једите ово је тијело моје“ и узевши чашу заблагодаривши даде им и рече „Пијте ово је крв моја Новога завјета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“, казао је о. Павле, да би затим описао јеврејске обичаје на прелазу двије ере, два завјета, Старог и Новог, код којих су била позната два типа вечере, од којих је једна пасхална и на којој се могао десити један овакав догађај.

„Пасхална вечера била је једна свечана трпеза, али ниучему слична нашој. Био је то један оброк ритуалног типа, на којем је свако јело које се ту нашло имало неку своју симболику и конзумирало би се са нарочитим молитвама и благословима које је неопходно прије тога изговорити. На почетку сви би сјели за сто који је био потпуно празан. Испред њих један бокал или чаша вина помијешаног са водом и сваки од чланова породице изговарао би једно кратко славословље (Благословен си Боже наш царе Васељене...). Глава породице, који би се могао упоредити са свештниким, би прије него се почне пити вино, читао низ благослова који причају причу о јеврејском народу укратко. Након тога се пила прва чаша вина. Онда би се износила карактеристична и специфична јела, пријесни хљебови, мјешавина горких, љековитих, зачинских трава (сјећање на храну коју су јели током 40-годишњег путовања кроз пустињу) и салата од орашастог воћа, урми... Над свим јелима би се читали благослови“, казао је о. Павле, рекавши и како није чудо да је Христос изабрао баш једну овакву вечеру, да у њој установи причешће и литургију коју ми данас имамо у значајно измијењеном облику.

Слиједи обредно прање руку и приступање главном јелу, уз ломљење хлеба, чији се дио оставља у страну за евентуалног путника намјерника (сјећање на своју муку). Најмлађи члан породице затим поставља питање, односно слиједи драмска ситуација која подсјећа на нашу литургију...

„Најстарији даје одговор (хагада) који је везан за страдање и излазак из египатског ропства и завршава захвалним ријечима Ономе који је сва чудеса прецима учинио уз „Алилуја“ на крају када се пије и вино из једне чаше. Јагње и сва јела се морају појести, исте ноћи. На крају пасхалне вечере је обредно прање руку. Комад хљеба остављен са стране би се подијелио свима уз пјевање молитве“, казао је између осталог о. Павле.Веома је важан, како је рекао, и начин на који је Господ указао на свог издајника Јуду, док је прање ногу ученика за вријеме вечере описано у Јеванђељу по Јовану, који је директни учесник свих тих догађаја.

„Тајна вечера би суштински изгледала овако: Христос би сјео са апостолима, сипали би и конзумирали прву чашу вина са водом, са свим оним благословима. Износили би и благосиљали пријесне хљебове, коросет, печено јагње, јели би латух умочен у коросет и било би прво обредно прање. Сипање друге чаше вина уз парче хљеба одвојено са стране. Раздијелили би пријесне хлебове присутнима. Десио би се дијалог о којем је било ријечи, пјевање 113. и 114. псалма, конзумирање друге чаше вина и пријесних хлебова. У овом тренутку је највјероватније указивање Христоса Јуди да ће га издати. Онда би се раздијелило пасхално јагње, ако га је било (нема описа о томе, осим у термину „кад јеђаху“). Након тога Он, узевши хлеб остављен са стране, заблагодари и преломи говорећи „Ово је тијело моје које се даје за вас, ово чините у мој спомен“. Онда би се насула трећа, заједничка чаша уз ријечи „Ова је чаша крв моја Новога завјета...“ Потом би услиједило пјевање других псалама, највјероватније од 115. до 119. а затим испијање евентуално додатних чаша и на крају отпојавање хвале... Ова литургија има тај свој припремни дио, проскомидију, поучни и дио када је причешће и благодарне молитве након причешћа. Развијала се кроз вјекове и приписује се Светом Јовану Златоустом, а познато је да су се многи њени дјелови и касније дорађивали“, казао је између осталог о. Павле, закључивши да је Тајна вечера задржала своју суштину до данашњих дана, након чега је одговарао на питања публике која је и поред великог невремена дошла да пропрати интересантно предавање.