16.03.2022.

Изложба икона “Агиос”, младе умјетнице Петре Коснић, отворена је синоћ у Стакленој галерији Културног центра “Никола Ђурковић.”

Изложбу је отворио директор Културног центра Владимир Бујишић.

Како наводи, академска умјетница, иконописац и теолошкиња Петра Коснић је завршила Академију дел Луссо у Италији као најбоља ученица, а након тога и Академију Српске православне цркве за уметности и конзервацију у Београду.
Паралелно је студирала Православни богословски факултет Универзитета у Београду гдје је завршила основне и мастер студије. Тренутно је на докторским студијама Православног богословског факултета Универзитета у Београду на катедри за литургику.

“Њене иконе красе бројне манастире и цркве у Србији и домове грађана и грађанки. Након Улциња, Бара, Будве и Тивта, на велико задовољство излаже своје радове и у Котору. Њено стваралаштво истиче се дубином, посебним колоритом и пажњом за детаље” – истиче Бујишић.

Присутнима се обратио и архијерејски намјесник которско-тиватски протојереј Немања Кривокапић.

“Увијек је лијепо и добро говорити о иконама. Ако постоји најбољи тренутак за тако нешто, онда је то управо сада. Управо смо прославили празник који се бави иконама. Прослављамо дан када је православна црква побиједила једну јерес која се борила против икона. Наиме, у 8. и 9. вијеку црква се борила против јереси иконоборства. Одређени круг људи је сматрао да су иконе само умјетност, само украс, да нису достојне поштовања и молитве. То је био јако тежак и мукортпан период који је потрајао скоро два вијека, са којим се црква борила и изборила. Тај догађај се десио прве седмице поста, па се од тога времена па све до дана данашњег, прва седмица васкршњег поста назива Недјеља православља. Тада се сјећамо побједе православног учења над иконоборцима и увијек се сјећамо и подсјећамо поново о значају важности иконе” – каже Кривокапић.  (За опширније кликните на наслов)

Ова изложба, наводи он, само је један бисер у низу лијепих догађаја које обиљежавамо у вези са иконама.

Према његовим ријечима, иконописање представља узвишенији моменат од умјетности.

“Ни сама икона није само слика, нити умјетност, него је то много више. У православном учењу, предању цркве, икона има много више мјесто него сам украс цркве, иако је заиста и украс. Црква препознаје икону као нешто много више, нешто пред чим се молимо, узносимо молитву, приносимо дужно и велико поштовање. Доктрина цркве је таква да то поштовање и молитва приноси се прво на лик, односно личност светитеља који је изражен на икони. Ми се заиста обраћамо икони као личности, иако је то предмет. Због тога што кроз икону ми имамо однос са тим светитељем којем се молимо. Зато је и природно да се икони обраћамо као личности. У цркви је икона саздана у молитви и за молитву. Зато икони можемо да се дивимо и на духовни и на ликовни начин” – објашњава Кривокапић.

Како наводи Коснић, на изложби је представљена 21 икона. Оне су, објашњава ауторка, рађене јајчаном емулзијом на дрвету и двадесетчетворокаратним златом, док је једна рађена акрилним везивом.

“Трудим се да моје иконе буду оригиналне, да буду у византијском канону, али да кроз стилизацију дам свој лични печат, да никада не буду иконокописане, да када видите икону ту нема никаквих новотарија које одскачу од наших старих времена и старих мајстора. Икона на самој дасци јајчаном емулзијом је најтрадиционалнији могући вид сликања” – објашњава Коснић.

Поред трајно изложених икона у многим храмовима Коснић је имала двије самосталне изложбе. Учествовала је на преко двадесет групних изложби икона.

“Сматрала сам да, изучавајући светоотачку теологију, ја као већ оформљени ликовни умјетник могу да пренесем ту праву суштину. Дружећи се са светима и изучавајући њихов историјат, вријеме у којем су живјели, начин на који су размишљали, као и живот Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, ја могу њих боље да пренесем и боље насликам. Свети Јован Дамаскин каже да је икона божанско откровљење које није насликано словима, већ бојама” – наводи Коснић.

Према њеним ријечима, иконопис је приказ божанске свјетлости, свјетлости царства Божијег.

“Само иконописац који се труди да у тој свјетслости живи, на тај начин Бог и помаже да створи радове који су вриједни и који народ може да препозна. Само познавање теологије и изучавање даје ширину иконописцу, али једино је благодет та која надахњује.
Сам иконопис и сама фреска у данашње вријеме доста помаже сваком вјернику када уђе у храм. Ми данас немамо неписмених људи, али имамо теолошки неписмених и сама икона их приближава молитвеном процесу и приближава им сцене из Новог и Старог завјета. Сваки човјек када стане пред икону, то је рекао професор Сандо, цитирао је Флоренског на мојој изложби у Београду, из те обрнуте перспективе молитва иде право у његово срце” – истиче Коснић.

Изложбу икона “Агиос”, младе умјетнице Петре Коснић, заинтересовани у Стакленој галерији Културног центра “Никола Ђурковић” могу погледати до 27. марта.

(Извор: Радио Котор)