25.04.2021.

Васкрсење Лазара и улазак Хрисов у Јерусалим предсказују опште васкрсење, поручио је у бесједи у цркви Светог Николе у которском Старом граду, данас на Цвијети, парох которски, протојереј Немања Кривокапић.

О томе, како је назначио, говоре пјесме које пјевамо ових дана и величају Христа, не као некога кога су убили, већ као Побједитеља смрти и Онога који је донио васкрсење.

„На Цвијети, један од 12 великих празника, сјећамо се и прослављамо догађај када Христос свечано улази у Јерусалим. Претходи му такође велики догађај када васкрсава свог пријатеља Лазара након четири дана проведена у гробу“, казао је о. Немања.

Јеванђеља која се читају ових дана говоре о догађајима који претходе спасоносним дешавањима страсне седмице: тајној вечери, установљењу Свете Евхаристије, хватању Христа, суђењу, разапињању и на крају васкресењу.

О. Немања подсјећа и на вријеме које је Христос провео на земљи, његове проповиједи, боравак са народом, говорењем  спасоносних ријечи, чудима која је чинио, васкрсавањима из мртвих...

„Међутим, Он је прије свега дошао да страда и да васкрсне за нас, што је пророковано и најављивано кроз цијели Стари завјет.

Јевреји га заиста јесу ухватили, разапели, убили, али тиме нису прекинули његову мисију. Јер, ако је Он само дошао да проповиједа и да помаже људима који су тада живјели, онда би ово заиста би крај те његове мисије. Међутим не. Он је дошао и због тога, али још више због онога што ће се десити“, рекао је о. Немања. (За опширније кликните на наслов) 

Подсјећајући и на Његошеве ријечи "васкрсења не бива без смрти", као и да је сам Христос у својим проповиједима апостолима предсказивао да ће трећи дан васкрснути, истиче смисао општег васкрсења „које ће доћи на крају свијета“, о чему говоре и двије свете сестре Лазареве, из Витаније крај Маслинске Горе, које су вјеровале  у Господа Христа још прије него што Он васкрсе њиховог брата Лазара.

„Васкрсење Лазара и улазак Хрисов у Јерусалим предсказују и наговјештавају опште васкрсење. Пјесме које пјевамо ових дана величају Христа, не као некога кога су убили, већ као Побједитеља смрти и Онога који је донио васкрсење. Тропар који сте чули говори да, прије него што ће доћи страдање Христово, васкрсењем Лазара нас је убиједио у опште васкрсење мртвих. Зато и ми, као дјеца која су изашла у сусрет Христу са побједним знацима (палме и маслине) којима је  црква и данас украшена, изађимо са тим симболима побједе и пјевајмо ону пјесму коју су пјевала и та дјеца и тај народ - „Осана во вишњих, благословен који долази у име Господње“. А Христос, иако су га дочекали као цара, долази скромно на магарету. То је оно што је збуњивало свештенике и фарисеје који нису тако доживљавали и очекивали Месију. Мислили су да ће доћи цар овоземаљски у кочијама, који ће да побиједи све непријатеље и да ће са њим заједно да владају Јевреји“, казао је о. Немања, подсјећајући на ријечи из Светог јеванђеља „Не бој се кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету“, које чак ни апостоли, Његови ученици, нису у том тренутку схватили, већ када се све збило, сјетили се да је то заиста и пророковано.

Додаје да свети оци то тумаче на начин да је магаре симбол мира, док би коњ био симбол рата.

„Христос не долази да донесе рат него да унесе мир у наша срца. Кондак који смо сада пјевали прави паралелу „Сједећи на престолу на небесима, а на земљи ношен на магарету Христе Боже наш, примио си анђелске похвале и пјесму дјеце која су ти говорила Осана во вишњих, благословен који долази у име Господње“. Прослављајући данашњи празник и јучерашњи, заједно са вама и литијом и дјецом која су око цркве опходила носећи звончиће палмине и маслинове гранчице, није само да се присјећамо неког догађаја, него ми учествујемо у том догађају. Иако нисмо живјели прије 2.000 година, на тај начин  учествујемо. Придружујемо се слављењу Бога, коме нека је слава и хвала вавијек, амин“, казао је о. Немања.