07.07.2021.

Црква Божија на данашњи дан показује у којој мјери поштује Светога Јована, пророка, претечу и крститеља Господњег, поручио је протојереј Оливер Суботић, уредник Православног мисионара.

У данашњој бесједи у цркви Светог Николе, о. Оливер подсјећа да не постоји светитељ, осим Мајке Божије, чији празник рођења славимо, сем Светога Јована Претече.

„Пресвета Мајка Божија је изван тих категорија. Њу називамо Пресветом Богородицом. Она је по светости прва јер се удостојила да у утроби својој понесе Онога који је свети по суштини али, узимајући у обзир друге светитеље Божије, не постоји светитељ чији празник рођења славимо, сем Светога Јована Претече. И не само празник рођења, него и празник зачећа. Сјетимо се, 6. октобра ми славимо празник Зачећа Јована Крститеља. Ево сад, девет мјесеци касније, празник Рођења Јована Крститеља, а опет у јануару, шест мјесеци касније, славимо Божић. Дакле, све је повезано и све има један унутрашњи логички слијед у животу Цркве“, каже о. Оливер.

Подсјећа и да је сам Господ својим пречистим гостима рекао да је Свети Јован највећи од жене рођен.

„На престолу Христа Бога са десне стране је његова Пречиста Мати, а са лијеве Свети Јован Крститељ, тако да су његове молитве, послије Богородичиних, најсилније и ми се њему молимо да нас заступи пред Господом“, рекао је о. Оливер.

Поручује и да нас данашњи празник подучава и многим богословским тајнама наше Цркве. (За опширније кликните на наслов)

„Чули смо оно зачало које се чита на празник Рођења Св. Јована Крститеља. У њемо много тога можемо наћи што нам открива тајне богословља скривене у богословским ризницама Праволсавне цркве. Сјетимо се, примјера ради, како арханђел Гаврило благовијести остарјелом Захарији да ће добити сина и што му каже – „Неће пити вина и силовита пића и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје и многе ће синове Израиљеве превести Господу Богу њиховоме“. Што то значи? То показује оно што Црква Божија већ двије хиљаде година учи, када је ријеч о методу богопознања и методу стицања светости. На првом мјесту мора да буде подвиг. Они људи који кажу да је подвиг непотребан, лажу. То нису богослови, то су псеудобогослови. Јер, као што рече архангел Гаврило, прво је подвиг да неће пити вина и силовита пића, другим ријечима речено, живиће подвижничким животом. А који је сљедећи корак? Што је то послије тог подвига што долази? Испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје, што ће рећи – послије нашег подвижничког живота можемо очекивати да ћемо задобити благодат Духа Светога, а тек потом по узору на Светога Јована Крститеља можемо благовијестити, односно богословствовати чистим умом и богословствовати на прави начин следујући светим оцима“, казао је о. Оливер.

Богословље, наставља, није нека интелектуална вјештина, већ дар богопознања.

„Богопознања које се бави онима који се са напором подвизавају јер, како каже Господ, Царство Божије са напором се осваја и подвижници га задобијају. Друго што можемо из данашњег Јеванђеља да научимо јесте како је важно да родитељи живе на исправан начин да би добили пород достојан имена хришћанскога. Захарије и Јелисавета годинама су живјели бездетни. Нигдје не пише да су иједног тренутка узроптали на Бога, или питали – што се ово нама десило. У то вријеме бездетност је била велики, велики крст јер се рачунало, с обзиром да Месија још увијек није дошао, да је највећа утјеха да човјек добије пород па да неко из његовога сјемена дочека Месију, дочека Спаситеља. И људи који нису имали пород у то вријеме, у јудејском друштву, на неки начин били су означени. Ето, они су смирено носили тај свој крст, али и вјеровали да ће им Господ помоћи и, што је врло важно, молили се Богу“, рекао је о. Оливер.

Свети арханђел Гаврило у данашњем Јеванђељу каже: „Услишена је молитва твоја Захарије“.

„Дакле, он се молио Богу иако је био престарио по неким нашим овоземаљским критеријумима. И он и његова жена, али у Бога је све могуће“, рекао је о. Оливер, додајући да нас ријечи „услишена је молитва твоја“, уч да у нашим свакодневним иксушењима не треба да очајавамо, колико год да трају, а умјесто да ропћемо на Бога, морамо се молити истрајно и упорно и очекивати Његову милост.

Поручује и да се, када нам на крају Бог својом милошћу помогне, требамо сјетити да је Света Јелисавета, пошто је добила свога сина, Бога прославила и Богу заблагодарила.

„Данас нам у Цркву Божију долазе многи родитељи који питају како и шта са дјецом. Неки имају проблема и кажу да су дјеца, или попустила у школи, или су почела да се понашају чудно и неприкладно. Питају нас свештенике што да чинимо, а ми одговарамо ријечима Светог Порфирија Атоснкога: „Живите светим животом и дјеца ће вам бити света“. Тај примјер дали су нам свети, праведни Захарија и Јелисавета који су, као што рече Свето писмо данашње, у свему, у свакој уредби Господњој, живјели су праведнмо и беспрекорно. Нека би молитвама Светог Јована Претече и ми задобили оног богопознања о којем смо малочас нешто рекли и нека би и ми прославили Господа Бога, прије свега својим животом, а и ријечима, амин Боже дај“, поручио је о. Оливер.