16.03.2022.

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија послије читања Синодика Православља у Цетињском манастиру, 16. марта 2008. године

Ми данас прослављамо празник икона Божијих, побједу иконољубаца над иконоборцима. Борба која је трајала стотина година у Византије и ширила се ван њених граница. И на данашњи дан су побједили они који су љубили иконе и који су их свечано увели, на данашњи дан, у граду Цариграду, у божанствени храм Свете Софије. И од тада до данас, као и тада, људи се дијеле на двије врсте: на иконоборце и на икољупце. Ми овдје, као и наши преци, спадамо међу иконољупце, јер ми, на првом мјесту, љубимо лик Христов, који је лик и икона Бога невидљивога и Њему се једином клањамо. Љубимо и поштујемо свако људско биће, јер је човјек, по природи својој, створен по лику и по подобију Божијем, по слици и по прилици Божијој. Лик Божији, Христов лик, лик вјечнога Логоса Божијег који је образ Бога невидљивога Оца, Он је засијао кроз људску природу и сваки човјек на земљи је носилац тога лика. Он је одраз, слика скинута са тог лика, преко које ми препознајемо Њега као Бога свога и Творца свога. Ми смо иконољупци и по томе што осјећамо и знамо и вјерујемо да свеукупна творевина Божија садржи у себи сликовиту и ликовиту силу Божију, оно што је Бог уградио.

Тако да знамо да небеса, да свеукупна творевине приповједа славу Божију, управо зато што је љепота божанског лика записана у Божијој творевини. Отуда ми поштујемо, као иконољупци, оне који су себе, на савршенији начин од нас, испунили богосличношћу и христоликошћу. То су свети пророци, апостоли, свети Божији људи, богоносци кроз вијекове, од малих до великих, све њих поштујемо. Поштујемо и свете храмове, грађене људском руком, који су симбол васионе. (За опширније кликните на наслов)

И као што васиона својом сликовитошћу свједочи Бога, тако и храмови су мјесто гдје се отркива божански лик и дарује нама људима и у коме се ми поклањамо Господу. И сви они сасуди и предмети свети у Цркви, сви су на неки начин хаљине Христове, па њих додирујући, ми додирујемо самога Господа, који се обукао у те хаљине. Ми смо иконољупци и по томе што цјеливамо ране Христове, примамо у себе Тијело Христово у тајни светога Причешћа, у тајни чаше спасења, јер се у тој чаши спасења, на најприсутнији и најреалнији начин, показује присуство Христово у нама и међу нама. Кроз свето Причешће Тијелом Христовим, ми се Њега додирујемо, Њега примамо, ми узрастамо у мјеру раста висине Његове. Зато смо ми иконољупци, а и зато је Црква Божија подржала поштовање икона на којима ми сликамо те велике и свете тајне Божије. Христа, који је примио тијело људско, сликамо Га као Онога који носи то људско тијело. Мајку Његову, светитеље Његове сликамо, сликамо творевину Божију коју у маломе, преко тих слика, преко икона, ми освећујемо, као што нам записује у Синодику Православља Свети отац, своја уста! Љубећи те иконе ми освећујемо своја уста, а сјећањем на оне који су на њима насликани, ми освећујемо свој ум, и своје срце и узносимо своју душу и свој ум према оним ликовима који су уграђени у царство небеско, који су сабрани око Прволика, око Христа, Бога нашега, у царству небескоме, који је Почетак и Крај свега постојећег и који је прави лик свега онога што постоји, и што је ликовито и што је сликовито у овоме свијету.

Зато смо ми, дакле, иконољупци, а нијесмо иконоборци. Јер, као и они стари иконоборци, тако и они данашњи који обесвећују природу, који обесвећују људско биће и скрнаве га прљавштином, смрадом и гријехом, они који бришу божански лик из људскога срца својим безбожништвом, они који скрнаве светиње Божије, храмове Божије, који скрнаве иконе, а на првом мјесту они који скрнаве човјека као најсавршенију Божију икону на земљи, то су иконоборци! Против њих се Црква Божија борила кроз вијекове и бори се и данас, проповједајући и сљедујући Светим оцима, проповједајући поштовање Прволика Божијега и проповједајући поштовање пречистога образа Божијега и свега онога што је одсјај Његове топлоте, Његове доброте, мудрости Његове и Његове истине. Ето, дакле, зашто је овај празник празник православља: зато што се у њему сабира сва суштина вјере православне и у њему се сабира сва борба Цркве Божије за светињу имена Божијег, за светињу имена човјековог, за светињу творевине Божије, за светињу ликова на којима је насликана та љепота лица Божијега.

Прославимо, дакле, Господа нашега, поклонимо се пречистоме лику Његовом, прославимо Оца, и Сина и Духа Светога, Бога нашега, у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан