08.12.2019.

Православна вјера и прастари српски обичаји сачуваше и одржаше народност српску. Ово је истина која се не да порећи, јер ђе су год гођ Срби бружљиво чували ове прађедовске аманете ту туђинштина није била кадра оштетити српски народ, писао је цетињски лист ,,Црногорац“ 1871. године.

,,Црногорац“ је поручио да нико неће моћи да нашкоди српској нацији нити православној вјери све док се Срби буду држали своје Цркве и обичаја својих предака.

– Мудролија латинска, лукавштина швабска и сила турска наперила бјеху своје паклене стријеле, да отуђе Србина од своје православне вјере и својијех дивнијех обичаја, јер и они увидише да Србину одољети неће, док се он буде држао своје вјере и својијех обичаја, пише у тексту.

Као доказ да су ова запажања тачна и да их је немогуће оповргнути, лист наглашава да је довољно само бацити поглед на нека бокешка села и додао да Срби губе свој идентититет онда кад не чувају своју вјеру и обичаје које су им оставили у аманет њихови прадједови.

– Да је ово пак истина, ето нам пред очима толико јасних примјера, који свједоче да: Ђе Србин није пазио своју вјеру и обичаје више, него живот свој, ту га је и нестало, што можемо видјети ако бацимо један поглед на околна села, писао је ,,Црногорац“.

Цетињски лист као примјер навео је Пераст, назвавши га чистим српским мјестом и гнијездом старих српских јунака који су побјегли од турског терора и населили се на приморје.

– Узмимо на примјер Пераст, старо његда чисто српско мјесто, гнијездо старих српских јунака, који су из Херцеговине и старе Србије утекли испод тешког турског јарма и населили се у приморје да се свете своме душманину, наводи се као примјер у тексту.

А неки који су пркосили турској сили и који су били, како се додаје у тексту, страх и трепет њихових непријатеља и којима никаква сила није могла наудити – за српство су ипак пропали. А пропали су, како се истиче даље, не од пушке, нити мача – већ зато што су се одрекли свог наслеђа, своје православне вјере и древних српских обичаја.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)  {gallery}CRNOGORAC{/gallery}

– Ови дакле јунаци, који су на мору и на суду били страх и трепет својијех непријатеља , који толике силне побједе одржаше и којима никаква сила одољети није могла, пропадоше за српство, не од пушке, ни од мача, него зато што се одродише од своје прађедовске вјере и што збацише старе српске обичаје.

Они који су се одрекли вишевјековног духовног богатства које им је остављено у аманет од својих прадједова и који су пригрлили туђинске обичаје, па и вјеру, како наглашава ,,Црногорац“, највећи су непријатељи српског народа.

– …Те се поталијанише и тако данас потомак овијех гласовитих јунака Бановића, који у стара времена јуначки бранише име и све што је српско, тај велим потомак данас је највећи непријатељ српства, а најватренији поборник талијанштине и прије би се назвао и Турчином, него би казао да је Србин, закључује се у тексту који је објављен 17. јула 1871. године.

* ,,Црногорац“ је излазио на Цетињу, од 23. јануара 1871. до 15. фебруара 1873. године. Укупно су објављена три годишта и 102 броја. Лист је третирао политичку и културну проблематику српског народа у Црној Гори и преносио вијести из осталих крајева насељених Србима.