24.02.2019.
Ђуро Поповић припада оној категорији црногорских класичних просвјетних радника чија имена не смију изблиједјети и с временом пасти у заборав, поготово не међу стручњацима исте бранше - онима који настављају њихов започети посао
У данашњој Црној Гори на дјелу имамо брутално фалсификовање историје и негирање било каквих веза са српством, али неке историјске чињенице нико не може промијенити.
Објављујемо шта се налазило у читанки за први разред Основне школе у вријеме Књажевине Црне Горе.
Читанку је саставио Ђуро Поповић са Цетиња, а одобрила Државна школска комисија.
Ђуро Поповић је рођен 18. марта 1845. године у Доњем Крају, на домаку Цетиња, у породици свештеника Лаза Поповића.
Након завршетка ооновног образовања у Цетињској основној школи, Ђуро Поповић је наставио школовање у Петрограду. По доласку на Цетиње учитељску каријеру је започео негдје послије 1865. године. Учитељевао је на Цетињу, у Грахову, Црмници, и Никшићу, и за све то вријеме „показао се као узорни трудбеник, обилан вољом, љубављу и истрајношћу, чим с правом стече првијенство међу осталијем својим друговима и у свим важнијим питањима народне школе тражаше се његов глас.“
С Ђуром Поповићем као с цетињским учитељем сријећемо се први пут школске 1866/67. године. По свој прилици, наредну школску годину учитељевао је у некој другој школи, јер ое тек школске 1868/69. поново појављује као учитељ Цетињске основне школе. И школске 1869/70. водио је II разред у истој школи. Школске 1870/71. године био је премјештен у Црмницу. Уочи црногорско-турског рата 1876-78. године Поповић се помиње као граховски учитељ.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

Поповић се посебно истакао као писац уџбеника. Написао је 15 уџбеника, од којих је сам саставио четири, а у коауторству 11, с тим што су неки уџбеници имали више допуњених и поправљених издања. Писао је буквар, читанке ( за сва четири разреда), рачунице ( за сва четири разреда), земљопис за III разред, познавање и његовање човјечјег тијела (за сва четири разреда), православни катихизис (за III и IV разред).
Занимљиво је истаћи да је Поповићев буквар доживио осам издања, а читанка за први разред основних школа чак и девето издање. Ваља при том имати у виду да је буквар за живота ауторова штампан свега три пута и исто толико читанка за I разред, док су му остала издања штампана постхумно. Послије смрти Поповића штампани су му и други уџбеници: рачуница за I разред (два пута), рачуница за II разред (два пута), читанка за II разред (четири пута), читанка за III разред (четири пута), читанка за IV разред (два пута), познавање и његовање човјечјег тијела за I и II разред (четири пута), познавање и његовање човјечјег тијела за III разред, познавање и његовање човјечјег тијела за IV разред и православни катихизис за III разред.
О вриједности Поповићевих уџбеника најбоље сама за себе говори чињеница да су многи од њих, како рекосмо, штампани и послије његове смрти, од чега неки и по неколико пута. Уџбенике је писао заједно са истакнутим учитељима свога времена, као што су Андрија Јовићевић, Перо Мартиновић и Јован Рогановић. У цјелини узето, Ђуро Поповић је најпродуктивнији писац уџбеника у Црној Гори.
Напосљетку треба истаћи и то да је Ђуро Поповић осим састављања уџбеника и руковоћења радом Школске комисије и сам писао рецензије на уџбенике. Једна његова запажена, прилично исцрпна рецензија на Српску историју за III и IV разред основне школе од Лазара Перовића и Мила Ковачевића, у којој је дао доста критичких примједаба, објављена је у Просвјети.
Ђуро Поповић је, несумњиво, био један од најзаслужнијих црногорских посленика на просвјетном развитку друге половине прошлог и почетку овог стољећа. Са њим је тијесно везан цјелокупни просвјети и развој у том временском раздобљу. На њега се с правом и – сасвим адекватно – могу примијенити цитиране мисли Жан Жак Русоа, у епиграфу овог прилога. – Био је то човјек неисцрпне радне енергије који је корисно употријебио свој живот за прогресивно кретање црногорског друштва. Сав се, заправо, предао просвјетном раду којим је постигао завидне резултате. Истакао се у области законског и нормативног регулисања основношколског образовања, као-год и у изради и модификацији наставних планова и програма за црногорске прилике. С успјехом је писао уџбенике и обогатио уџбеничку литературу у Црној Гори.
Као учитељ и школски надзорник учествовао је у свим важнијим манифестацијама и покретима просвјетног и културног живота Цетиња, и шире Црне Горе, задњих деценија прошлог вијека. Био је један од оснивача познате Цетињске читаонице коју је, у њеној плодотворној дјелатности, много помогао као члан њене управе, а једно вријеме и као предсједник.
Ђуро Поповић припада оној категорији црногорских класичних просвјетних радника чија имена не смију изблиједјети и с временом пасти у заборав, поготово не међу стручњацима исте бранше – онима који настављају њихов започети посао.
Један истакнути црногорски просвјетно-културни и научни радник својевремено је казао, с разлогом, да ће „црногорско учитељство бити харно овом човјеку за тај тешки и значајан рад“ који је уткао у црногорску просвјету и културно насљеђе. Када се буде писала историја црногорске просвјете и културе о периоду у којем је дјеловао и стварао Ђуро Поповић, неће се моћи мимоићи његове вишеструке заслуге. Он је оставио неизбрисив траг у просвјетној и културној баштини Црне Горе.
Упокојио се 1902. године и сахрањен на Цетињу.
Приредио Јован Маркуш
(www.in4s.net)