21.04.2020.

Митрополит црногорско приморски Амфилохије, у которској Цркви Светог Николе, данас је у чин свештеника рукоположио ђакона Миливоја Бакића, дипломираног теолога.

Отац Миливоје Бакић је рођен у Котору 1992. године и живи у Тивту.

Завршио је Богословију Светог Петра Цетињског, а након тога добио стипендију за Теолошки факултет Аристотеловог Универзитета у Солуну.

Оцу Бакићу, сада новом пароху треће парохије которске (Столив, Прчањ, Муо) ускоро у Грчкој предстоји одбрана магистарског рада, што до сада није урадио због спријечености путовања и затворених граница услијед актуелне пандемије.

Умјесто архијерејског намјесника бококоторског, протојереја – ставрофора Момчила Кривокапића, другу парохију которску у којој је служио непрекидно 50 година, сада ће водити протојереј Немања Кривокапић.

Звање протпрезвитера Цркве Христове претходно данас примио је отац Ненад Калем, који већ 15 година служи као презвитер Бога Вишњег.

„Звања нису никакве части и почасти него уствари подстицај да још ревносније и још постојаније служиш Господу и ближњима својим. По висини звања у Цркви је и призвање да будемо још вјернији Господу у служењу Њему и ближњима својим. То је смисао овога звања кога те је Господ данас удостојио. Нека ти Господ помогне и укријепи да остатак свога живота наставиш у све вјернијем служењу Христу Богу нашему и ближњима својима у све дане живота твога и у вјекове вјекова, амин",  казао је тим поводом Митрополит Амфилохије.

У литургијској бесједи Митрополит је рекао и да је људско тијело призвано да буде обиталиште Духа Светога, свакога од нас, свакога човјека.

„А и човјеков живот и душа човјекова су призвани управо да буду обиталиште силе Христа Васкрслога, од Дјеве рођенога. Христа који се вазнео на небеса и тиме показао коначни смисао људскога живљења овдје на земљи. Човјек се рађа на земљи и живи на земљи заједно са свим осталим створењима. Али није створен за земљу него је створен за вјечно и непролазно Царство Небеско“, казао је Митрополит. (За опширније клкните на наслов)  {gallery}BAKICMILIVOJ{/gallery}

Додао је и да се сваки човјек кроз тајну упокојења вазноси према Небесима.

„И само од тога, чиме је овдје живио, зависи што ће са њим бити послије његове тјелесне смрти и упокојења. Ако је овдје примио квасац Христовог Васкрсења, ако је овдје примио крштење У име Оца и Сина и Духа Светога, ако се овдје обукао у силу Свете Тројице и ако се у Христа обукао, сараспео у Христу, Његовој смрти и  Његовом васкрсењу, онда је он постао вјечно биће, непролазно биће и ако сагласно том своме крштењу живи и проведе овај свој кратки земаљски живот, он је  биће створено не за земљу, за пролазност, за ништавило, него за вјечни, непролазни бесмртни живот. То је смисао људскога живота који се задобија управо кроз Христово васкрсење. Они који не вјерују у Христа Бога од Дјеве рођенога, васкрслога, они нису поклоници живота него су поклоници смрти“, казао је Митрополит Амфилохије, додавши и да овај свијет због своје огреховљености постаје Содома и Гомора – Мртво море, вода без живота.

Назначио је да је сила Христовог васкрсења већ уграђена у тајни стварања човјековог.

„То је први, колико је мени познато, забиљежио Ловћенски Тајновидац, Петар Други Петровић Његош, када је записао да је клица Васкрса у самој творевини Божијој. Све што се догађа у творевини Божијој, догађа се у знаку  распећа, умирања, али и у знаку Васкрсења. То свједочи и природа око нас која васкрсава својим прољећем“, казао је Митрополит.

Истакао је да су свједоци непролазнога живота превасходно свети Божији људи, као што је Свети Василије Острошки.

Служећи ових дана код Светог Василија Острошкога, живог свједока живога Христа Васкрслога, његовим светим моштима, казао је да је „сила Васксења она која је освештала његове кости земаљске“.

„То је сила која привлачи 350 година да траже од њега и преко њега од Христа Бога исцјељење душе и тијела. Исто је то случај и са Светим Трифуном и безбројним другим свецима Божјим од града Светога Јерусалима, широм Васељене, који су са њиховим моштима живи свједоци живога Христовога васкрсења и Његовог присуства и призив свим људима и свим земаљским народима да крену за Христом, открију своје вјечно и непролазно достојанство, да се не клањају смрти“, казао је Митрополит Амфилохије.

Он је рекао и да човјек „није рођен да буде кепец. мали, јадни биједни, него да узраста у мјеру раста Христовога“.

„Нека би та сила васкрсења најприје овдје поново испуњавала нас и посебно обнавила нас који смо крштени и примили је на себе, да преко нас, преко Цркве Божије, која је обиталиште те силе и живи свједок 2.000 година васкрслога Христа на истоку, западу, сјеверу и југу, нека би преко ње та сила васкрсења обновила људе и земаљске народе и у њима пробудила осјећање вјечнога, непролазнога, бесмртнога достојанства човјекова и нека би то призвање постало мјера свакога напретка и збивања овдје на Земљи“, казао је између осталог Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.