07.10.2018.
Подсјећање на гостовање Српског пјевачког друштва „Јединство 1839“ Котор у Бечу 2009.
Смирај 12. дана септембра, одлазећег лета Гоподњег у Храму Светог Петра у Бечу! Беспрекорна тишина. Диригент подиже руку, 30 пари очију не трепћу. Хористи Српског певачког друштва “Јединство” гледају у диригента Михајла Лазаревића. И онда, на невидљиви миг, познат само њима и диригенту _херувимски гласови певају Аве верум, Волфганга Амадеуса Мозарта. Тешко је описати тренутке духовности који лебде ваздухом, надахњујући и оплемењући људске душе. А тек гласове кроз чије певање, титрају нечујни , давних предака, који су 17 деценија улагали жеље и труда да опстане најстарије певачко друштво на Балкану. Вибрације додирују, а високи тонови, који трепере дуго, по акустичној цркви, изазивају посебна осећања. Гласови солисткиња Александре Добриша и Маријане Шовран и тенора Ивана Зечевића бајковито звуче у овом прелепом амбијенту.

На концерту, једном од пет који је хор „Јединство“ одржао током 5-дневног боравка у Бечу, поводом великог јубилеја, у Петерскирхе нижу се дела Рожнова, Станковића, Кедрова, Иванова, Маровића, Говедарице и онда, великана хорске музике Стевана Стојановића Мокрањца, у чију славу, хиљаду километара даље, у Неготину, каквог ли Божјег провиђења, на исти дан почиње Фестивал “Мокрањчеви дани”. Непосредно, пре концерта, старешина цркве, професор Кристијан Спалек пожелео је добродошлицу хору и пожелео им успешан наступ, а затим се публици и хору обратио Петар Ђокић, председник аустријско – српског друштва сургонизатора концерта, који је са пуно емоција говорио о хору, његовим успесима, српској култури и жељи организатора да праве вредности представи и бечкој публици.

Фасцинантно извођење музичких нумера, публика је знала да награди, аплаузима који су говорили и захваљивали на јединственом доживљају врхунског извођења хорских композиција. Иначе, вишедневно гостовање Српског певачког друштва „Јединство“ из Котора, у Бечу, организовало је Друштво аустријско-српског пријатељства под покровитељством министра за културу у Влади града Беча – Др. АНДРЕАСА MAILATHPOKORNYa. Главни организатор турнеје Друштва, у години јубилеја , био је Љубо Брајковић , познати мецена српске културе, који је већ, у више наврата, успостављао успешне мостове сарадње матице и српске дијаспоре у Аустрији.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

У Амбасади Србије у Бечу, за госте из Котора Српско певачко друштво „Јединство“, првог дана њиховог боравка, пријем је организовао, саветник при амбасади са најближим сарадницима. У поздравној речи он је посебно истакао значај културне сарадње матице и дијаспоре и рекао: “Добродошли, формално, на територију Републике Србије, добродошли у град Беч, после Чикага, други по величини српски град у иностранству. Поздрављам вас у палати старој 120 година, коју је пројектовао познати архитекта Ото Вагнер. Ова зграда се налази у близини Храма „Светог Саве“, односно Српске црквене заједнице, која идуће године слави век и по постојања.У Бечу су живели, радили и стварали, практично, сви велики Срби, чија се имена налазе у енциклопедијама знаменитих људи. У Бечу и Грацу су живели, или кроз ове градове прошли, Вук Стефановић Караџић, Петар Петровић Његош, Паја Јовановић, Милутин Миланковић и друга знаменита имена наше науке, уметности, културе, тако да је Беч за нас био и остао значајан центар. Према последњим службеним подацима у Аустрији живи 172 000 држављана СЦГ. Посебно ми је драго што сте у години вашег јубилеја дошли у Беч, и што ћете у центру европске културе, на чак четири ексклузивна места одржати концерте.

Гости из Котора су у знак медјусобног поштовања и захвалности поклоноли амбасади Србије у Бечу икону – рад Которске школе. У срцу велелепног здања Уједињених нација познатог УНО City, у коме се налазе њене бројне комисије, которско Српско певачко друшто “Јединство” одржало је свој први концерт у Бечу. Огроман хол из кога воде бројни ходници каканцелари - јама у којима ради више од 5000 дипломатских представника из 197 земаља, претворен је у концертну дворану заслугом Ранка Вујачића, оперативног директора УНИДО-а. Угледни дипломата је поздравио госте на енглеском језику и, између осталог, рекао да му је велико задовољство и част да члановима Српског певачког друштва „Јединство“, из прелепог Котора у Црној Гори, које успешно чува традицију дугу 170 година , пожелио добродошлицу на српском језику ! Господин Вујачић се захвалио Аустријско-српском друштву и организатору Др. Љуби Брајковићу, који је својим спонзорством омогућио гостовање хора у Бечу. Уследио је, затим, најлепши тренутак сусрета. Наступ хора који је изазвао изненађење, па чак и збуњеност великог броја дипломата, који су с пажњом слушали композиције са репертоара овог изузетног хора, а затим одушевљено аплаудирали, нарочито, након соло деоница Александре Добриша и Маријане Шовран. Све време њиховог наступа, врило је као у кошници, али су дипломате од каријере, пажљиво слушали цонцерт који је на тренутке пратило и по 300 присутних.

Био је то Ранко Вујачић и Љубо Брајковић Поклон захвалности домаћину Горан Брадић УНО City - Концерт за димломате ЗАВИЧАЈ септембар 2009. Црква “Свети Сава” у трећем бечком округу, је у петак, 11. септембра била пуна верника. Српско певачко друштво “Јединство” наступило је и у овом православном храму. Хор је у складу са својим циљевима неговања црквеног и духовног певања пратио вечерњу службу, коју су служили свештеници Крстан Кнежевић и Петар Пантић. Затим је у препуном храму изведен концерт, а на репертоару су били византијски напеви, композиције Александра Рожнова, Корнелија Станковића, Миодрага Говедарице и Стевана Стојановића Мокрањца. О хору је након концерта надахнуто говорио Петар Пантић, истичући њихове велике успехе на разним такмичењима и гостовањима као што су Југословенске хорске свечаности у Нишу, на којима су у више сезона деведесетих година прошлог века, освајали награде, два пута за најбољу интерпретацију старог мајстора, за аутентично извођење српске духовне муз ике према хиландарском запису , успешну интерпретацију дела из најстарије епохе српске духовне музике и негован хорски звук. Награде су освајали и на ИВ Међународном фестивалу камерних хорова у Крагујевцу и Првом сабору српских хорова дијаспоре и отаџбине. Друштво је добитник Изузетне Вукове награде.

Истога дана у дому старих у 23. Округу града Беча, гости из Котора су наишли на срдачан пријем . Поздравио их је председник 23. бечког Округа господин Манфред Wurm, а након представљања младе хористе је препустио сигурно, веома музички рафинираној публици. Даме и господа који су године провели по бечким концертним дворанама, љубопитљиво су ишчекивали шта ће Которани показати, враћајући у сећање многе велике концерте и певаче које су слушали.Но, већ након прве композиције, аплаузи и осмеси, били су јасан знак да су гости из Црне Горе, добили прелазну оцену. Наступ је био изузетан, флуид је кренуо и симпатије су добијене. На захтев дама и господе хор изводи двоструки бис - следе аплаузи, признања и захвалности. Председник ове бечке општине је труд чланова хора, наградио, чиме другим, него оним најслађим, надалеко познатим Моцарт куглама. Уз ћаскање, апфелштрудле и кафу, Которани добијају отворен позив да поново сврате када им се укаже прилика. Манфред Wurm са Сусанне и Љубом Брајковићем стварно задивљујући перформанс, или дивно предствљање културе једног народа. Публика коју су чиниле све национлности овог света, умела је да осети праву вредност и врхунско извођење дела великана духовног и Свештеник Петар Пантић световног хорског певања.

Хор је био учесник јубиларних 40. Мокрањчевих дана у Неготину, 2005, а годину дана касније и Фестивала “Госпоински дани” у Ваљеву. Члановима Друштва “Јединство” на гостовању и прелепом концерту, у име свештенства Храма “Светог Саве”и Српске православне црквене општине у Бечу, захвалио је и старешина храма, Крстан Кнежевић

Последњи концерт пред повратак Хор „Јединсрво“ одржао је у руској цркви . Руска црква Светог Николаја има, најлепши иконостас међу православним црквама у Бечу, велики број верника који недељом посебно пуне цркву, али вернике који са собом доносе и много националних обележја. Реч је наравно о предивним ношњама, у којима углавном предњаче жене, али не изостају ни девојчице. Сви одишу свежином зимских јутара руских непрегледих крајева, миришљави, сви плави и већина буцмаста. Деца имају необични попуст да за време богослужења, имају своју слободу и нико их не опомиње да мирују. Весели раздрагани, плавокоси и плавоки, са словенском срдачношћу, додељују осмехе и стално нешто траже од мајки, које им увек излазе у сусрет. По нашки, би се рекло забрађене у мараме предивних боја, достојанствено лепе, намећу да им климнете главом у знак поштовања, као што су вероватно и њиховим бабама грофови и бољари то чинили. Пуних 15 година на месту диригента Хора и уметничког руководиоца СПД „Јединство“ је ђакон Михајло Лазаревић. С поносом истиче да са хором ове године прославља већ четврти јубилеј, чије обележавање траје током целе 2009. године.

Хор из Котора окупља 40 активних чланова, од којих је њих тридесетак кренуло у Беч, на вишедневну турнеју. Ђакон Михајло Лазаревић каже да је програм наменски прављен и увежбаван да задовољи стандарде и укус бечке публике, који је несумњиво на високом нивоу. Истовремено, квалитетом извођења, слављенички хор је желео да искаже љубав и захвалност У таквом окружењу се појављују, након недељне службе, девојке и младићи, “Јединства” и певају духовне композиције, увеличавајући саму недељу верницима, коју су посветили Богу и себи. Знају присутни како певају наши хорови, гостовали су у њему небројано пута. Концерту у Руској Цркви присуствовао је генерални конзул спрске Аамбасаде, господин Коста Симоновић и више дипломата Аплаузи говоре своје, а гости из Котора узвраћају пажњу, и оцу Радославу уручују икону Светог Василија Остошког, као посебан знак пажње и захвалности. Старешина Цркве Крстан Кнежевић својим домаћинима и бечкој публици. Хор „Јединство“ Српског певачког друштва континуирано ради, негујући стари и увек увежбавајући нови програм , како би задржао своју аутентичност, а опет, увек био „нов“ за публику која га слуша. Хор СПД „Јединство“ је током минулих 17 деценија променио бројне диригенте. Памте се имена неких: Чеха Буреша, Антуна Шулића, Антуна Хомена, Трипа Томаса, неколико Руса, те Антуна Шулца, Аустријанца, који је као дугогодишњи диригент „Јединства“, касније прешао на Цетиње, и на текст проте Јова Сундачића, члана СПД „Јединство“, касније секретара кнеза Николе, компоновао прву црногорску химну „Убавој нам Црној Гори“.На питање који је по реду диригент, садашњи, уз осмех одговара:“ Нисам никада бројао, али било је много мојих претходника. За сада сам последњи у низу досадашњих и имам част да са актуелном поставком Хора и члановима Друштва, дам допринос прослави стоседамдесетогодишњег јубилеја .“

И Которани дела Стевана Мокрањца имају на репертоару и радо их изводе, а професор Михајло Лазаревић потврђује да то није случајно и каже: “Сваки озбиљан хор и ансамбл мора имати Мокрањца на репертоару, јер је баш Стеван Стојановић Мокрањац, наш највећи композитор, који је својим делима задужио српски народ и европску музичку културу. Немати Мокрањчева дела на програму је грех за сваки, не само српски ансамбл. Ми смо били учесници Мокрањчевих дана пре 4 године, на 40. јубиларном Фестивалу као хор са традицијом дужом од једног века. Отуда носим лепе утиске и верујем да ће се указати нова прилика за наступ у фестивалском Неготину, на Мокрањчевим данима“, каже професор Лазаревић. Професор Михајло Лазаревић СПД “Јединство” је очувало изворне принципе свог деловања, аутохтоно духовно језгро Срба у Боки Которској. 17 деценија постојања Друштво свечано обележава културним дешавањима током целе године, а прослава је почела концертом и академијом поводом Савиндана, крсне славе Друштва. Иначе, сама организација нашег хора, који чине школовани музичари, али и друге дијаметрално супротне професије је таква да се доста и стално вежба и ради, са великим ентузијазмом . У оквиру јубилеја већ смо имали инострана гостовања. Били смо недавно у Грчкој, на острву Хидра. Фасцинирана сам начином организације нашег боравка на Егеју, од стране домаћина, а посебно бројношћу публике, која је пратила наше концерте. Надам се да ће тако бити и у Бечу“, рекла је за Завичај Ана Михаљевић, професор музике, корепетитор и чланица Хора СПД „Јединство“ из Котора. Да стрепње младе Ане Михаљевић, професорке мису имале основа, потврдило се већ приликом пријема у Амбасади Србије где су за такорећи одабране госте, тек пристигли у овај космополитски град, такорећи прошетали кроз домаћу хорску литературу,изводећи неизбежну Српкињу и фрагменте Мокрањчевих руковети. Желећи да до краја остане прави домаћин, Љубо Брајковић је све чланове хора “Јединство” позвао у своју породичну кућу. Уз шампањац и размену лепих жеља, хористи су приредили мало изненађење својим домаћинима, Сусанне и Љубу Брајковићу. На великом степеништву, извођењем две композиције, освојили су симпатије, не само брачног пара Брајковић, већ и њихових комшија, који су их с пажњом пратили на правом недељном матинеу . Ђакони Михајло Лазаревић и Немања Кривокапић, благословили су затим и кућу и домаћине. Можда ће нам замерити, али морамо да кажемо да су Господину Брајковићу , сузе заискриле у очима, а глас застао, у тренутку када је требало да се захвали за признање које је њему и његовој супрузи доделила управа СПД “Јединство” , као захвалност за бечку турнеју и прославу 170 година постојања Друштва у граду његовог оснивања, а све то је изводљивим учинио управо Он, Љубо Брајковић мецена српске културе у расејању.

Тачно је, каже Брајковић, да га признање испуњава поносом, али и даље је спреман да помаже српске заједнице, јер је обавезан и дужан да то чини, објашњава ближе своју потребу за доброчинитељством познати мецена. Као човек немирног и ведрог духа, наклоњен лепом и вредном, Љубо Брајковић, већ сада, у време узаврелих емоција које је у Бечу, подигао својим наступима Хор „Јединство“ из Котора, планира нове подухвате. Не открива у целости планове, али наводи да у виду има нешто „у том смислу“ јер „потребно је да се наша култура чује Европом и време је да добијемо оно место у Европи које нам припада у привреди, политици и култури – место медјусобног поштовања и равноправности“. О мисији сарадње матице и дијаспоре има , такође, занимљиво и пажње вредно, мишљење: „ Ценим све српске клубове, они заслужују почаст и сва признања за неговање односа са матицом. Захваљујући појединим клубовима деца у Аустрији , данас знају да читају и пишу ћирилицу, издају српске новине, чине све да се не забораве корени, порекло. Тиме представљају, перманентну спону између Матице Србије и Европе-дијаспоре.

Господин Љубо Брајковић је ретко велики патриота, добротвор који се доказао делима и велики пријатељ српског народа. Посебно је велики пријатељ грађана Општине Пожаревац. Са поносом могу рећи да је много учинио за хор „Барили“ , али и за многе појединце. Од нејега није требало тражити, сам је муњевито знао и доносио одлуку, шта треба радити и како некоме помоћи. На првом месту су му увек људи без обзира на на политичку припадност. Част ми је да је и мој лични пријатељ и за свагда је добродошао у Пожаревац. Душан Вујић, некадашњи председник Општине Пожаревац Др Љубо Брајковић, мецена српске културе, у Бечу је настањен од далеке 1963. године, и један је од највиђенијих представника наше дијаспоре. Не заборавља матицу и вредности које има, па их радо промовише диљем Аустрије. То чини из воље и љубави, како каже, јер му је част бити домаћин носиоцима српске културе у свету. Хор „Барили“ из Пожаревца је у његовој организацији и спонзорству гостовао у Бечу 5 пута у току 8 година, где је постигао своје највеће успехе од његовог постојања до данас. Како и не би када је пожаревачки „Барили“ бакља српске културе чак до далеког Токија, а славујски гласови младих и лепих пожареванки чули су се из чувеног бечког Мусиквереин-а на Видовдан 2002., не случајно тог датума, каже Љубо Брајковић. Српско певачко друштво „Јединство“ је носилац, чувар и луча српске културе у Црној Гори, из које и сам Брајковић потиче родом. Замисао гостовања Српског певачког друштва „Јединство“ стара је више од године, а интензивни рад за реализацију трајао је скоро месец дана, али уваженом бизнисмену то није тешко пало, те скромно наглашава да му је година ишчекивања и планирања концерата била испуњена задовољством. Месец уочи доласка Хора „Јединство“ био је динамичнији, што је и нормално код организација оваквих многољудних турнеја. Почасни грађанин Пожаревца, Љубо Брајковић је постао пре неколико година, управо због промоције Хора „Барили“ и помоћи установама културе и појединцима у том граду!

Хор „Обилић – Крсманац“ из Београда са великом умјетницом и диригентом Даринком Матић-Маровић и градски дамски хор Милана Павловић, „Барилли” из Пожаревца учествовали су на првом и другом свјетском фестивалу хорова у Бечу 2001. и 2002., у мојој суорганизацији и спонзорству....Пјевали су у великој златној сали чувеног бечког „Мусиквереин”-а, самостално и са чувеним Бечким дјечацима, као представници Европе, јер је само по један хор са сваког континента могао учествовати. То је она фамозна концертна дворана, одакле се сваке године 1. јануара преноси у цијели свијет концерт Бечке филхармоније. Тамо пјевати и дириговати значи достићи олимп своје каријере и животног успјеха. Србија и Црна Гора су два ока у глави. Ја сам до сада имао у гостима хорове из Србије, а сада гостује у Бечу Српско пјевачко друштво из Котора. Хвала им што су се одазвали моме позиву и дошли у Беч да буду моји гости – како та глава не би остала слијепа на једно око. Све ово чиним са жељом да помогнем измученом српском народу и да омладину извучем бар за неколико дана из гета и електронског обруча који је запад измислио за српски народ..., као што су својевремено комунисти измислили и инсталирали гвоздену завјесу за свој народ. Срећа је за цјели свијет што се она сама по себи распала и што је од те противности људским правима остала само рдја и лоше сјећање. Гостовање српских хорова у Бечу има велики значај и доприноси угледу наших људи који живе у Аустрији и српском народу уопште Културна сарадња је одувјек била мост пријатељства медју народима и предуслов за привредну и политичу сарадњу.

У Бечу се сваког дана одржи више од 4 хиљаде културних манифестација. Манифестације српских клубова Великића, амбасадора Србије у Бечу, и његове десне руке, секретара Амбасаде и аташеа за културу, госп. Горана Брадића, примила Српско пјевачко друштво из Котора и организаторе и мецене њихових концерата у Бечу, истога дана када је хор дошао у Беч. Свим концертима хора „Јединство” из Котора у Бечу присутвовали су многобројни чланови српског дипломатског представништва у Аустрији и указали хору и нашем народу велику почаст. То се исто може рећи и за српску православну Цркву, а посебно протојереја-ставрофора госп. Крстана Кнежевића и остале представнике наше цркве „Св. Сава“ у 3. бечком округу. Нисам случајно изабрао баш ову српску цркву, гдје је Српско пјевачко друштво одржало концерт 11. Септембра 2009.. Захваљујем се и успјешном спрском трговцу некретнина у Бечу, г. Зорану Калабићу, који је хор бодрио и почастио једном богатом вечером. Није познато, да је до 10. септембра 2009. године, било који хор из југоисточне Европе имао концертни наступ у сједишту Уједињених Нација у Бечу, а нашим славујима Српског пјевачког друштва из Котора, то је подарено у организацији директора Ранка Вујачића и мене. Обојица смо поријеклом из изузетно лијепе горостасне Црне Горе. Ја сам као јако сиромашно дијете, седмо од осморо дјеце, Цвјете и Милка Брајковић, још давне 1963. године, морао да одем из вољеног Београда, жедан и гладан, у половним опанцима и одјећи у свијет „гастарбајтера”...

Данас ме људи и институције називају и славе меценом српске културе и њене промоције на највишем нивоу у Бечу. Имам част и срећу да позивам у госте најбоље хорове из Србије и Црне Горе, и са њима презентујем српску културу у Бечу На крају овог изузетног гостовања господин Љубо Брајковић дао је посебну изјаву за „ Завичај“, коју преносимо у целини. „Српско пјевачко друштво „Јединство“ 1839. Котор је луча српске културе, чувар вјере и традиције, понос српско-црногорског народа и моје велико задовољство. Језик и вјера чувају народ и његову културу – омогућавају му вјечну постојаност. Посебно сам срећан и чини ми велику част што је овај иконски ансамбл гост моје супруге Сусанне и мене у Бечу, поводом његовог великог јубилеја – 170 година постојања и јако успјешног рада. Хвала свим бившим и садашњим члановима хора, диригентима и управама хора. Хвала родитељима и пријатељима, хвала и честитке знаменитом граду Котор, што у својим њедрима има и гаји тако једну врхунску институцију српско-црногорске културе. Ни црногорска влада, ни опозиција не могу бити успјешни једна без друге. Када су у питању интереси народа, презентација наше велике културне баштине... онда треба да вучемо за исто уже и у истом правцу! Нажалост црногорска амбасада у Бечу није се одазвала њеној дужности према хору „Јединство“ из Котора, градјанима Црне Горе, за вријеме њихових јубиларних концерата на најименентнијим мјестима у Бечу од 9. до 13. Септембра 2009. године. Док је српска амбасада у Бечу, на џентелменски начин Његове Ексцеленције госп. Драгана Са академицима Дејаном Медаковићем и Драганом Недељковићем заузимају овдје значајно мјесто и имају логистичку и финанцијску помоћ аустријских институција, а посебно Социјал-демократске Партије Аустрије.

Гостовање Српског пјевачког друштва из Котора у Бечу крунисано је великим похвалама стручне и музиком размажене бечке публике и остали слушалаца, који су многобројним телефонским позивима организатору прењели своје велико задовљство и похвале. Овако су описане наше сопранисткиње, Добриша Александра и Шовран Маријана, и тенора Ивана Зечевића од једног професора музике из Беча: Кад сам их слушао од преусхићења, кожа ми се јежила и у том моменту живео сам само помоћу тих предивних гласова. Ово су потврдили и други, који се мање разумију у музику, али сигурно знају шта је добро и лијепо. Пуно странаца, Јапанаца, Њемаца, Кореанаца и других, који су слушали музику наших умјетника у бечком UNO-City-u, дошли су опет сутрадан, 11.09.2009., у Српску Цркву, да поново слушају и да се диве умјетности изводјења хорског пјевања старе духовне музике хора „Јединство“ из Котора, под виртуозном диригентском палицом младог и талентованог умјетника Проф. Михајла Лазаревића. Ето, тако су се иконски гласови младих умјетника из Котора чули на све континенте, два-три дана узастопно. Ја и моја супруга најсрдачније честитамо и захваљујемо се хору за његов велики успјех у Бечу. Хвала и Управи хора. Желимо још веће успјехе и скоро видјење у Котору, а најрадје у Бечу.“. 

За г-дина Брајковића, чији сам ја гост била 2004. године у Бечу, не постоје речи хвале, јер свака реч је прескромна да се опише његово велико срце. Захваљујуци г-дину Брајковићу отишла сам у Беч, видела све његове лепоте : дворац Марије Терезије, Пратер, села и зивот у селима око Беча. Тих месец дана које сам провела као гост Лубе Брајковица остаће ми једна од најлепших успомена, како на Беч, тако и на гостопримство Господина, који и поред академске титуле има једну титулу, највећу и највреднију од свих, а то је да је на првом месту ЧОВЕК са два срца, једно за себе, а друго за све остале, и то срце које несебично куца помажући другима.
Јелена Миленковић, Пожаревац

Господин Љубо Брајковић је ретко велики патриота, добротвор који се доказао делима и велики пријатељ српског народа. Посебно је велики пријатељ грађана Општине Пожаревац. Са поносом могу рећи да је много учинио за хор „Барили“ , али и за многе појединце. Од нејега није требало тражити, сам је муњевито знао и доносио одлуку, шта треба радити и како некоме помоћи. На првом месту су му увек људи без обзира на на политичку припадност. Част ми је да је и мој лични пријатељ и за свагда је добродошао у Пожаревац.
Душан Вујић, некадашњи председник Општине Пожаревац

(http://www.novinezavicaj.com)