Јелена Вујиновић Фокас: Материце

Материце

Хајте, кћери, својој Мајци цркви,
Броду спаса у валима смутним,
Нити душе свежите за скуте
Које ткају Истинога путе.

Најсличније ви сте Христу биће,
Жртвено је цијело ваше жиће,
Захвалите Богу на том дару,
Крсту тешком, али слатком нару.

Испуните цркву својим лицем,
Које свијетли благодатним свицем.
Испуните цркву појем сложним, 
Молитвеним кадом најпобожним.  (За опширније кликните на наслов)  

Сјетите се својих српских мајки,
И кнегиња и простих сељанки,
И још многих незнаних и знаних,
Од Вјечнога незаборављаних.

Да ви нисте задојиле Христом,
Чеда ваша млијеком православља,
Не би било жичког Николаја
Ни Косовке Босе из Пасјана.

И за оно заблудјело дијете,
Мати нити молитвене плете,
Да се Богу у наручје врати
Богомајка да га чува, прати.

Со сте земљи жртвом освећене,
Град на гори, двигу посвећене,
Благодатним Духом просвећене,
Радилице духодјеља ви сте.

Не гордите се због овога дара,
Мајчинство сте добили од Цара,
Помените које нису оне
Још привиле чедо скуту своме.

Дјеца српска данас конац везу,
С вама своју молитвену свезу,
А преко вас и са Сином Бога,
Свим светима народа српскога.

Јелена Вујиновић Фокас

Митрополијa црногорско-приморскa