СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА

Љетопис: Краљ Милутин Немањић

29.10.2019.
На данашњи дан, 29. октобра 1321. године умро је српски краљ Милутин.
Током његове владавине Србија је проширила границе на сјеверу и на југу и доживјела економски и културни развој, постављене су основе законодавства и државне управе. Подигао је и обновио више цркава и манастира.
Милутин је био краљ Србије и један од најмоћнијих српских владара у средњем вијеку. Припадао је династији Немањића. Био је млађи син краља Уроша I. Током његове, скоро четрдесетогодишње владавине, краљевина Србија је отпочела своје значајно ширење ка југу на рачун Византије са којом је успостављена нова граница на линији Охрид—Прилеп—Штип (које су држали Византинци), чиме је српској држави прикључен сјеверни дио данашње Албаније и већи дио данашње Македоније. Поред тога, водио је успјешне ратове са Татарима и Бугарима, од којих је трајно освојио Браничево са Кучевом. Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички фактор у региону, који склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава. Упоредо с тим, женидбама је успио да обезбиједи освајања из успјешних ратова са Византијом и Бугарима.
На унутрашњем плану је извршио промјену са рашког скромног двора, церемонија и титула на византијско уређење са раскошним двором. Подигао је и обновио већи број манастира и цркава међу којима се издвајају Богородица Љевишка, Грачаница, Краљева црква у Студеници, Богородица Тројеручица у Скопљу, Старо Нагоричане, Манастир Витовница и његова задужбина Бањска на простору његове државе, односно манастирска црква у Хиландару на Светој гори ван његове државе. Паралелно са развојем сакралне архитектуре, развијала се и фортификациона архитектура у којој су најзначајнији домети манастирско утврђење у Хиландару и проширење Београдске тврђаве градњом Западног Подграђа са пристаништем, мада има оних који то проширење приписују и цару Душану Због свог задужбинарског дјеловања је канонизован двије и по године након смрти и проглашен Светим краљем, а његово житије је написао архиепископ српски Данило II.
Љетопис: Миомир Ђуришић
(МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО – ПРИМОРСКА)  

РАСПОРЕД

БОГОСЛУЖЕЊА

КАЛЕНДАР

ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

ПРАТИТЕ НАС