17.05.2020.
На данашњи дан, 17. маја 1395. године погинуо је Марко Краљевић, најстарији син и наследник краља Вукашина, најпопуларнија личност српских народних пјесама.

Краљевић Марко је најпознатији српски епски јунак, помиње се у предањима свих јужнословенских народа, међутим, да ли је био и стварна историјска личност?
Истраживања су доказала да је био прави средњовјековни витез и владар. Тако је Марко себе доживљавао, а тако су га доживљавали и његови савременици. Још за живота је стекао поштовање широм наших простора, и зато је убрзо након погибије почео да прераста у легенду. У епском Марку Краљевићу налазе се различити слојеви. Са једне стране, он је – попут, на примјер, античких хероја Херакла или Ахила – јунак велике снаге али и необуздане природе, па тако оре царске друмове, пије уз рамазан вино, растјерује Турке на буљуке и тјера цара до дувара… Али он у нашем народном предању има и особине правог средњовјековног витеза: „не суди ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога и књигама староставним” и вјерује да му је боље „изгубити главу него своју огријешити душу”. Управо ово су, иначе, основни принципи средњовјековног витештва. Витезови су и настали као заштитници вјере, правде и нејаких, и његовали су идеал сиромаштва, по чему су били војнички еквивалент монасима. Суштина витешког морала заснивала се на хришћанским начелима тог времена, што су заправо општељудске вриједности које и данас симболизују витештво. Историјски Марко се руководио тим начелима.
Марко Краљевић је наш национални јунак, али су га прихватили и околни народи као дио своје културе. Пјесме о њему су се још у XIX вијеку пјевале и забиљежене су на широком простору од јужних Алпа до Црног мора. То није присвајање, већ прије признање некој култури да може успјешно да успоставља везе са другим срединама и да се у позитивном смислу наметне као носилац општих вриједности. Данас је у науци неоспорно да историјски Марко Краљевић, као и његова породица Мрњавчевића, припадају српској културној и државној традицији, али је, са друге стране, епски Марко јунак свих Јужних Словена, на начин како су они у прошлости вјековима доживљавали своју блискост и заједнички идентитет. Његов лик је израстао у највећи еп наших простора и чува сјећање на једно херојско доба, када је овдашње друштво остварило врхунске домете и највећа културна и цивилизацијска достигнућа Јужних Словена. Марко Краљевић заправо симболизује јединство овдашњих народа на средњовјековни начин, када смо могли самосталније да се повезујемо.
Пред битку на Ровинама у којој је погинуо, Марко је рекао: „Ја молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату!” Ова порука нам открива човјека који се и у критичним тренуцима трудио да поштује принципе витештва и остане одан свом народу. Наши преци, осим манастира и других споменика који данас представљају највеће домете свјетске културне баштине, и у другим сферама живота изградили уређено и цивилизовано друштво. Епски лик Марка Краљевића управо то покушава да нам поручи, да нас охрабри и улије нам самопоуздање да и данас будемо успјешни и задовољни као што су то они некада били.
Приредио: Миомир Ђуришић
(Митрополија црногорско-приморска)