04.06.2021.

На данашњи дан 4. јуна 1941. године нацистичка Њемачка и марионетска усташка НДХ, на састанку у Загребу у Другом свјетском рату, договориле се о исељавању у Србију око 200.000 Срба.

Било је то у духу усташке политике која је прекрштавањем и присилним исељавањем Срба и физичком ликвидацијом Срба, Јевреја и Рома настојала да од НДХ створи етнички чисту државу.

Одмах након што је успостављена Независна Држава Хрватска, 10. априла 1941. године донесени су прописи који су озаконили терор и одредили државне институције које ће терор спроводити. Тако је донесена Законска одредба за обрану народа и државе. Њоме се утврдило да свако “тко на било који начин повриједи или је повриједио част и животне интересе хрватског народа или било на који начин угрози опстанак НДХ или државне власти, па макар дјело остало само у покушају, чини се кривцем злочинства велеиздаје“, а таквога “има стићи казна смрти”.

Донесена је Законска одредба о забрани ћирилице на територији НДХ свега неколико дана касније донесена је Законска одредба о прелазу са једне вјере на другу, укинут је назив српско-православна вјера и одређено је да се убудуће употребљава назив грчко-источна вјера. Промијењена су и имена бројних насеља која су на било који начин подсјећала на Србију или Србе или имала српски предзнак. (За опширније кликните на наслов)

Усташко руководство било је изузетно заинтересовано, у оквиру своје политике према Србима у НДХ, да из НДХ буде исељено што је могуће више Срба. Будући да усташе нијесу бирале средства у постизавању тога циља, терор над Србима у НДХ у сегменту исељавања попримао је најразличитије облике.

Други облици усташког терора, попут масовних ликвидација, узрокују да све више Срба нелегално прелази из НДХ у Србију, што њемачким властима у Србији узрокује низ проблема. Према њемачким подацима, у Србију је већ до краја јула пребјегло око 180 000 Срба, а чини се да је тај број до краја септембра премашио 200 000. У октобру 1941. године завршена су легална пресељавања Срба из НДХ у Србију. Међутим, из документације Комесаријата за избјеглице и пресељенике у Београду видљиво је да су илегални одласци у Србију били учестали и у 1942. години , па и средином рата, у 1943. години. Истраживање исељавања Срба из Хрватске и читаве НДХ није завршено са 1941. годином, па зато ни бројка од 200 000 пресељеника није коначна бројка оних који су отишли.

Приредио: Миомир Ђуришић

(Митрополија црногорско-приморска)