01.11.2019.
На данашњи дан, 1. новембра 1886. године на традицијама Друштва српске словесности и Српског ученог друштва основана је Краљевско-српска академија, 1887. године преименована у Српску краљевску академију, претходницу Српске академије наука и умјетности.
Закон о оснивању је предвидио да она “обрађује и унапријеђује науку, да објелодањује и иницира научна истраживања и потпомаже развој умјетности”. Под њен надзор стављени су Народна библиотека и Музеј српских земаља. Имала је одсјеке за природне, филозофске, друштвене науке и за умјетност. Први предсједник био је Јосиф Панчић. Српска краљевска академија је 1947. године преименована у Српску академију наука. Касније, она је промијенила назив у Српску академију наука и умјетности. Прве академике, њих 16, именовао је краљ Милан. Тада су постојала 4 одјељења Академије, или како се то звало „стручне академије“, и свака је на почетку добила по 4 редовна члана. Број дописних чланова био је два пута већи од броја редовних чланова. Све чланове бирала је сама Академија на основу обима рада и по исправности, самосталности и савјесности у раду. Законом о оснивању Српске краљевске академије под њену управу потпала је Народна Библиотека и Музеј српских земаља. Послије пуних 60 година под тим именом Српска краљевска академија мијења име законом од 1947. године. Пошто је промијењено државно уређење и није више владао краљ, академија је једноставно названа Српска академија наука. Овим законом промијењена је и структура академије, тако да умјесто 4 стручне академије постоје одељења којих је било шест. Академија је од 1909. до 1952. године била смјештена у Бранковој. Послије тога је премјештена у Кнез Михаилову у велелепну грађевину у центру града, гдје се и сада налази.
Здање Српске академије наука и умjетности (САНУ), највише научне институције у Србији, већ скоро један вијек краси Улицу кнеза Михаила уносећи дух француског декоративизма и сецесије у београдску архитектуру. Скице, предлози и пројекти за подизање ове велелепне палате стварани су од првих дана њеног оснивања 1886. године, међутим у своје здање се уселила тек 1952. године.
Приредио: Миомир Ђуришић
(МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО – ПРИМОРСКА)