18.03.2021.

На данашњи дан, 18. марта 1845. године у цетињском Доњем крају рођен је Ђуро Поповић, један од најбољих учитеља у Црној Гори у другој половини XIX и првих година XX вијека. Школовао се у Петрограду и Москви. Писао је уџбенике за основне школе, био је школски надзорник, школски законодавац и јавни радник.

Поповић се посебно истакао као писац уџбеника. Написао је 15 уџбеника, од којих је сам саставио четири, а у коауторству 11, с тим што су неки уџбеници имали више допуњених и поправљених издања. Писао је буквар, читанке ( за сва четири разреда), рачунице ( за сва четири разреда), земљопис за III разред, познавање и његовање човјечјег тијела (за сва четири разреда), православни катихизис (за III и IV разред). Поповићев буквар доживио је осам издања, а читанка за први разред основних школа девет издања. Уџбенике је писао заједно са истакнутим учитељима свога времена, као што су Андрија Јовићевић, Перо Мартиновић и Јован Рогановић. Ђуро Поповић је најпродуктивнији писац уџбеника у Црној Гори.

Књига из које су најмлађи Црногорци стицали прва знања била је Српски буквар. На Цетињу је, 1836. године, Његош објавио Српски буквар и 1838. Српску граматику. У Српском буквару, поред основних лекција из читања и писања, давани су и текстови о славној српској прошлости. Од 1854. године, дакле у вријеме књаза Данила, у цетињској основној школи предавани су српска граматика (II и III разред), црногорска историја (II разред) и српска историја (ИИИ разред). 1889. године, ђаци IV разреда основне школе, имали су за обавезне предмете: закон Божји, српски језик, словенско читање, рачун, геометрију, земљопис, српску историју, познавање природе, краснопис, пјевање црквено и народно, гимнастику и војничко вјежбање. Разрадом наставног плана прописано је: у оквиру географије обрађују се Црна Гора и остале српске земље; у оквиру вјеронауке посебно мјесто се даје светом Сави; у оквиру цртања, планом је предвиђено цртање свију српских земаља; а на пјевању су се пјевале пјесме: Тропар светом Сави, Онамо, ‘намо и друге. У чланку Историја у основној школи (Просвјета, Цетиње, јануар-фебруар 1891. године) каже се:

Међу важније предмете у основној школи спада историја…Она је извор из кога ће омладина поцрпсти љубав к Српству и свему што је српско…Српска је историја пуна примјера за васпитање српске омладине. Дубљим размишљањем видјећемо шта нам пружа историја за поуку. Ако хоћемо да нам млађи нараштај буде родољубив и јуначан, упутимо га да проучи српску историју…Свијетло дјело српских јунака и родољуба утицаће снажно на млађарију и подгријеваће у њој љубав к Српству кад види како су српски јунаци и родољуби знали да жртвују себе…

Приредио: Миомир Ђуришић

(Митрополија црногорско-приморска)