Митрополиту је саслуживало свештенство и монаштво Митрополије.

На крају Свете евхаристије, Митрополит је служио помен жртвама НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године.

Јеромонах Макарије, игуман манастира Савина, вјернима је бесједио након прочитаног одјељка из Јеванђеља.

Говорио је о гријеху, покајању и циљу нашег живота који се састоји у томе да се сјединимо са Христом – да Господ уђе у наше срце и у наше биће:

„Да нас прожме и да се ми прожмемо Њиме, и да кроз то наследимо вечни живот и Царство небеско по обећању Божијем. Када се кршатавамо ми добијамо савршену благодат Божију. Облачимо се у Христа и њоме живимо и добијамо кључ Царства небескога, али ако смо непажљиви и не живимо по заповестима Господњим, ми се удаљавамо од Бога и падамо у разне грехе и наше слабости људске се пројављују кроз наш живот и онда долазимо у једну позицију да схватимо да не можемо да се сјединимо са Христом, само из једног разлога, а то је грех. Грех који се пројављује нема ништа заједничко са Христом и са Царством небеским. Зато морамо да се боримо против греха. Да уложимо велики труд да бисмо стигли до вечног живота. За нас је то важно да схватимо и разумемо и да се правилно боримо.

Дакле, да бисмо се вратили Христу, када паднемо у грех као људи (то може сваком да се догоди), повратак назад ка Богу јесте покајање. Истинско покајање. Никако другачије. Свим својим срцем и свим својим бићем покајати се и вратити се тако Богу. Али, морамо да знамо и истину вере – шта то значи истинско покајање. Да не бисмо залутали и мислили да се кајемо, а у суштини да наше покајање нема силу која нас преображава и поново сједињује са Христом и враћа у ред светих. Оних који наслеђују Царство небеско. Зато, прослављајући ове недеље великог Јована Лествичника, читајући његово дело и учећи шта то значи у нашим бићима, учимо да се поново враћамо Богу и шта је то истинско покајање.

Човек мора истински да се каје да би се вратио Богу. И он, Свети Јован Лествичник, каже да онај који плаче, он не види другога. То значи да човек који се истински каје, он не осуђује другога, зато што не може да види другога у стању греха. Ако буде обратио пажњу на грех свог ближњег и ако га буде осуђивао, он сам се неће кајати, нити имати силу истинског покајања.“

Потом је игуман савински о. Макарије поучио сабране шта треба да достигнемо у свом духовном животу да би то наше покајање било јасно, да не бисмо отишли у вјечни живот са нејасном представом јесмо ли се спасли, односно да ли нам је Бог опростио сагрешења:

„Ми се молимо стално и на Литургији и свим службама са Господе помилуј нас, опрости нам сагрешења наша. Молимо се: Оче наш, опрости нам као што ми опраштамо дужницима својим.

Шта је знак истинског покајања? Пут је да плачемо за своје грехе, а знак да се истински кајемо, код светих отаца Цркве постоји неколико најважнијих знакова истинског покајања. Први је да човек осећа да је дужник Божији и да шта год урадио у овоме животу, допринео Богу, саградио, направио у свом унутарњем бићу, да осећамо да смо дужници Божији.  Други је мржња према греху (човек које задобије благодат Божију, мора осећати мржњу према греху). Још једна важна ствар која се тиче опроштаја сагрешења односи се на то шта човек доживљава у свом унутрашњем бићу. Осим мржње према греху и осећаја да смо дужници Божији, јесте да човек коме Бог опрашта грехе осећа понизност према свима.“

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије вјернима се обратио након одслуженог помена жртвама НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.

„Послије ове свете службе обавили смо помен свима онима који су пострадали у НАТО агресији над нашом отаџбином прије 27 година, помињући и оне који су 2004. године пострадали у погрому над нашим народом на Косову и Метохији, гдје је било и људских жртава на више мјеста, и много паљења и велики прогон нашег народа са Косова и Метохије.

Сјећамо се те ужасне неправде, насиља, агресије над нашом отаџбином која је заправо пореметила свјетски поредак, јер је донесена одлука о бомбардовању без Савјета безбједности и поштовања ратнога права и осталих међународних уговора и договора, чистом силом и тада је кренуло одвајање и распарчавање дијелова наше отаџбине.

Међутим, они који су били узрочноци тог насиља и агресије, не знају да стану до дана данашњега, али ни њима баш добро не иде. Видимо да је цио свијет данас у једној вликој кризи. Свуда су неки или отворени или притајени сукоби. Зато треба да се молимо Богу за мир.

Међутим, нажалост, силни и моћни освога свијета неће да чују усамљене гласове појединих људи од савјести и група које траже да се прекине са ратним дејствима и проливањем невине крви. Како ће се то завршити ми не знамо, али наше је да се молимо Богу, а најважније је да помињемо жртве и оне који су животе своје дали на бојном пољу супротстављајући се НАТО агресији и сјећамо се, наравно, јунаштва наших војника и официра који су се храбро успротивили агресији. Жртава је било много. И у Црној Гори на муринском мосту страдало је троје дјеце и троје одраслих и мост је порушен. То мјесто је добило стравичну трауму, а прва НАТО бомба је пала управо на Црну Гору и тамо је погинуо војник Саша Стајић.

Драга браћо и сестре, наше је да јунаке и невине жртве не заборављамо, него да их увијек памтимо и истичемо. Видимо да како пролази вријеме, да и то наше јунаштво које смо показали и јединство народно које смо тада показали, да је велики залог за нашу будућност, за наше заједништво, за наш опстанак и да те жртве које су тада пале за вјеру и отачаство, да се не могу заборавити и да је и то спомен свијетао и вјечан и да ће вјечно остати у нашем памћењу као невине жртве и као јунаци, подстичући нас на највише вриједности љубави према Богу, својој вјери и народу  и отаџбини и према завјетима наших предака.

Нека ова света служба свима вама буде на радост, здравље и на срећу и дај Боже да у међусобној љубави и радости дочекамо празнике који слиједе и као врхунац свих празника свијетло Васкрсење Христово које нека вам дође са благословом и изобиљем духовних дарова. Амин. Боже дај“ – навео је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије након помена жртвама НАТО агресије.

Лана Остојић

Фотографије Жељко Драшковић