БОЖИЋНА ПОРУКА

АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ И

МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ

ГОСПОДИНА ЈОАНИКИЈА

”Данас се све испуни радошћу, Христос се роди од Дјеве,
данас се све испуни радошћу, Христос се роди у Витлејему”

Овако пјева Црква Христова вјековима, драга браћо и сестре, свједочећи радост данашњег Празника у коме учествују и небо и земља, Бог и човјек и сва видљива и невидљива творевина. Бог је дошао, не ради једног човјека, једног народа или једног покољења, него да све људе преобрази, исцијели и призове у јединство Вјечне Истине, Правде, Љубави и Радости. Ово је дан у коме су се среле истина и милост, правда и љубав. Ова Небоземна тајна која се десила у историји, непрекидно се дешава, и од тада до данас и до краја свијета и вијека никада неће престати, остајући свагда присутна као позив и призив сваком човјеку који долази на свијет. Славећи Божић, не обиљежавамо само сјећање на нешто што се давно десило, него силом благодати Божије ми увијек изнова добијамо прилику да учествујемо у догађају Рођења Христовог. Божићни пост, молитва, исповијест, покајање, праштање, редовно присуство на богослужењима, свето причешће… све то хришћане припрема за овај Празник. Чистећи свој ум, своје срце и душу, човјек почиње да посматра свијет око себе, друге људе и себе самог на један нови, христолики и боголики начин, осјећајући да није створен само као број, као индивидуа, која треба да протутњи кроз вријеме и нестане, ишчезне. Рођење Христово улива осјећање бесмртности у наша срца, испуњавајући сваку пору нашег бића јер се остварило оно што је Бог обећао, пророци најављивали а покољења чекала, да ће Бог послати Сина свога Јединородног, да сваки који вјерује у Њега не погине него да има живот вјечни.

Сваки пут када се у неком дому роди дијете, кажу свети Оци, Бог показује своје повјерење у човјека и свијет који су дјела руку његових. Рађање се увијек сматрало симболом побједе живота, трајања кроз продужење рода људског, али тек Христовим рођењем свако рађање на земљи добија свој пуни смисао, не само у времену, него и у вјечности. Створен по лику Божијем, бачен у смртну прашину, ма како и ма колико живио, човјек је био роб своје пале природе, а самим тим и гријеха, смрти и пролазности. До доласка Христовог, по ријечима бесмртног Његоша, човјеку је била срећа непозната,

права срећа, за ком вјечно трчи;
он јој не зна мјере ни границе:
што се више к врху славе пење,
то је виши среће непријатељ.
Наша земља, мати милионах,
сина једног не мож’ вјенчат срећом.

У долину смрти и плача долази Он – Син Божији који постаје син Дјевин, постајући један од нас. Узимајући људску природу, Он у свему постаје подобан нама, осим у гријеху. „Он, превјечни Бог, јави се на земљи и са људима поживје, и оваплотивши се од Свете Дјеве, понизи Себе узевши обличје слуге и постаде једнак тијелу смирења нашега, да нас учини једнаким лику славе његове“.  Он добровољно слабости наше носи. Са нама болује, тугује, пати, страда. И сам бива подвргнут Закону, да би нас ослободио од сваке осуде, гријеха и смрти, да би нам даровао слободу славе дјеце Божије. Овај празник све испуњава радошћу јер нам је Он ваистину почетак спасења.

Не чуди што ни један празник као Божић није толико присутан у народним обичајима и традицијама. Готово да нема народа на Земљи који нема неки свој посебни  израз и начин слављења Божића. У нашој народној традицији вјековима се чувају дивни и благословени обичаји који испуњавају радошћу и љепотом ове Благе дане. Бадњак који благосиљамо, ватра око које се сабирамо, мирбожање, полазник, чесница, здравице, дарови и све те радње заједно помажу нам да доживимо свеобухватну тајну Витлејемске пећине. Обичаје које смо примили треба његовати и чувати, али и пазити да не постану сами себи циљ, губећи свој суштински, вјерски смисао.

У свјетлости овог Празника ми видимо и наше славне претке, који су се надахњивали тајном Рођења Христовог, и свету православну вјеру вјековима чували предајући је нама, својим потомцима као најдрагоцјенији дар. За њу су неријетко жртвовали све па и своје животе. Нажалост, XX вијек је донио страшно страдање нашег народа, у коме смо заборавили на Богомладенца, витлејемску звијезду и мудраце и у коме је крвожедни цар Ирод постао мјера наших међусобних односа. Рана братомржње још увијек крвари и дужни смо да сви, према својим моћима, учинимо да се она што прије зацијели.

Божићни празници су најбоља прилика да се, обасјани вјечном љубављу Богомладенца Христа, сви окупимо око његове колијевке, да уз његову милост превазиђемо наше злоћудне подјеле, да се загрлимо и мирбожамо као добри хришћани и браћа по Духу Светом. Увјерени смо да сви житељи ове земље који мисле добро Црној Гори и своме потомству желе да се давнашње братске омразе из Другог свјетског рата, које нас и даље оптерећују, људски превазиђу и пошаљу у прошлост.  У том погледу највише нам може помоћи сигурна и добро провјерена истина као што је рекао наш  Господ и Спаситељ „ Познајте истину и истина ће вас ослободити“ (Јн. 8.32). Зато још једном позивамо надлежне државне институције да оснују институт за изучавање свих злочина који су се у Црној Гори догодили током Другог свјетског рата, и послије њега, без обзира ко их је и у име кога учинио. Суочење са истином о поменутим злочинима биће болно али још више љековито и благотворно. И показаће нашу спремност да своју будућност градимо на истини, помирењу и братској љубави, а не на мржњи и међусобним подјелама.

И овог Божића наше молитве упућујемо Богу мира и љубави да у години која је пред нама дарује мир свим домовима гдје живи наш  распети српски народ на Косову и Метохији, да престану прогони, пљачке и малтретирања, наше браће и сестара и да се коначно на овој светој и завјетној српској земљи створе услови за  живот у миру са свима, достојан човјека.

За нас православне Хришћане, Божић је увијек био симбол и заштитник православне породице и брака. Начин живота, систем вриједности и изазови који стоје пред савременим човјеком чине брак најугроженијом институцијом. Резултат тога је све већи број разведених бракова и разбијених породица. Очевидно, слабљење у вјери, окренутост себи и жељи за уживањем доводе човјека до осјећаја егоцентричности и самодовољности. Јеванђељске врлине, жртва, љубав, трпљење, стрпљење све више постају стране за модерног човјека. Очинство и материнство као дар и призив Божији више нису највећи идеал и вриједност за коју вриједи живјети. Муж је све мање бранич жене и ђетета, а жена све рјеђе стуб и ослонац дома. Дјеца лишена топлине и благослова породичног дома траже смисао у пороцима и пошастима које им се нуде на сваком кораку. Враћањем Божићу ми враћамо топлину вјере и љубави у наше домове. Угледајући се на Пресвету Богомајку ми се учимо послушности и смиреном служењу које нас чини истинским синовима и кћерима Божијим.

Не смијемо остати нијеми пред чињеницом да живимо у времену у коме напредак технологије, вјештачка интелигенција и друга техничка достигнућа у многоме стварају један нови амбијент у коме човјек живи. Он, са једне стране олакшава практични живот, скраћује вријеме потребно да се дође до неке информације, али много више доноси опасности и неизвјесности, пријетећи да угрози човјеково достојанство. Човјек се често обмањује чињеницом да је техника која га окружује све што му је потребно. Живи однос са ближњима, гледање у лице брата свога, замијенили смо непрекидним гледањем безличних екрана. Дружење и братске разговоре замијенили смо виртуелним заједницама које човјека чине све усамљенијим и отуђенијим. Ако се човјек у потпуности преда таквом начину живота то је пут који води у очајање и бесмисао. Резултат тога је све већи број младих, рањених душа које пате и страдају од трајне потиштености и разних психосоматских болести.

У Божићној радости охрабрујемо све младе да се усавршавају у знању, да напредују у вјери, да се образују и школују, трудећи се да живе моралним и врлинским животом. Једино тако ће умножити дарове и таленте које им је Бог дао, оспособити се да благовремено формирају своје породице и остварити пуни смисао свога живота.

Нека празник Рођења Христовог буде свима нама позив да кренемо у сусрет Богу. Јер у мјери у којој се наше срце испуни радости тог Божанског сусрета у тој мјери ћемо осјетити и радост сусрета са ближњима. У тој мјери ћемо доживјети и пуноћу радости живота. Нека свјетлост Витлејемске пећине, драга дјецо духовна, испуни сваки ваш дом, да обасјани Христом јачате у вјери, љубави и истини да је Бог са нама, и да долази да немоћи наше лијечи, болести исцијели, пале подигне, тужне утјеши, сиромашне нахрани, свима да буде све чувајући нас и водећи у Живот вјечни.

Испуњени радошћу данашњег празника, пјевајући анђелску пјесму, ”Слава на висини Богу и на земљи мир, мећу људима добра воља”, све вас, драга браћо и сестре, поздрављамо најрадоснијим поздравом:

Мир Божији, Христос се роди!

Ваистину се роди!