Својим подвижничким животом удостојио се архијерејског чина и би постављен за епископа у Кизику, на Арктониси, полуострву на Мраморном мору. У време иконоборног цара Лава Јерменина претрпео је многа страдања. Много пута је био примораван да се одрекне поштовања светих икона, али није хтео да се повинује царским декретима, него је непоколебиво остао веран учењу Светих отаца. На скупу епископа, на челу са патријархом, у палати цара Лава, који је заступао иконоборство, први је проговорио, тражећи да се црквена питања решавају у Цркви. Прогнан је, заједно са другим православним епископима. У изгнанству је провео 5 година, трпећи многе муке и понижења Христа ради. Упокојио се у Господу 820. године.

Свети Мирон Чудотворац, епископ Критски. Преподобни Григорије Синаит. Свети новомученици Триандафил и Спасо. Свети мученик Гормиздас. Преподобни Зосим и Јаков Тумански. Великогоспојински пост.