Са остр­ва Хи­ос. Још од ма­ле­на је про­во­дио да­не и но­ћи у по­сту и мо­ли­тви. У вре­ме ца­ра Де­ки­ја, на си­лу су га узе­ли у вој­ску. Ка­да су са­зна­ли да је хри­шћа­нин, из­ве­ли су га пред вој­во­ду ко­ји га је са­ве­то­вао да се од­рек­не Хри­ста и при­не­се жр­тву идо­ли­ма. Ка­да он то од­луч­но од­би, вој­во­да на­ре­ди да га би­ју во­лов­ским жи­ла­ма. По­том су му од­се­кли је­зик. Али и без је­зи­ка, Ду­хом Бо­жи­јим, Иси­дор ис­по­ве­да­ше Хри­ста. Вој­во­ду убр­зо при­сти­же Бо­жи­ја ка­зна – на­јед­ном је за­не­мео. Не мо­гав­ши да го­во­ри, вој­во­да да­де знак вој­ни­ци­ма да по­се­ку Иси­до­ра, што ово­га об­ра­до­ва и ра­до­стан оде на гу­би­ли­ште. Гла­ву су му од­се­кли 251. го­ди­не. Те­ло му је са­хра­нио ње­гов друг Амо­ни­је, ко­ји због то­га и сам по­стра­да.

Преподобни Серапион Синдонит. Свети мученик Максим. Блажени Исидор Јуродиви.