Рођен је у Његушима 1749. године, а замонашио се у 12. години. По упокојењу митрополита Арсенија (Пламенца), 1782. године, постао је митрополит и господар Црне Горе. Живот је провео „са мачем у једној и крстом у другој руци“, борећи се да очува слободу црногорског народа, којим је управљао, и да утврди веру Православну у њему. Истовремено је мирио завађена црногорска племена, и војевао поротив Турака и Француза. Сматра се оснивачем црногорске државности. Иако је био духовни и световни поглавар своме народу, живео је у тескобној, хладној келији, монашким подвигом угађајући Богу. Упокојио се 1830. године. Чудотворне мошти му почивају у Цетињском манастиру, у којем је и овоземаљски живот провео.
Свети апостол и јеванђелист Лука.
Свети Лука, родом из Антиохије Сиријске, био је један од 70 апостола Исуса Христа и био је сарадник светог апостола Павла (2 Тим 4, 10). Потицао је из просвећене грчке средине. Од малих ногу, Лука се посветио науци. Проучивши јеврејски закон, научио је и умјетност лијечења и упознао се са грчком философијом, савршено је познавао грчки и египатски језик. Чувши за Христа, Свети Лука је стигао у Палестину, гдје је почео непрекидно слиједити Спаситеља. Касније је, као један 70-ице ученика, послат од Господа на прву бесједу о Царству Небеском (Лк 10, 1-3). Свети Лука, такође, је био један од првих ученика, којем се јавио васкрсли Христос – то се догодило када је Лука и други ученик – Клеопа ишли за Емаус.
Свети Симеон Метафраст, који је саставио житије светог апостола и јеванђелисте Луке, црпећи свједочанства древних црквених писаца Оригена, Климента Александријског и црквеног историчара Јевсевија Кесаријског, пише да је, послије Силаска Светога Духа на апостоле, Лука остао неко вријеме у Јерусалиму. Затим је отишао у Антиохију, гдје је већ било неколико ученика.
Зауставивши се у самаријском граду Севастији да проповиједа Јеванђеље, узео је десну руку пророка Јована Крститеља и пренио је, као драгоцјену хришћанску светињу, у Антиохију. Овдје је Лука срео светог апостола Павла током његовог другог мисионарског путовања, које се догодило око 50. године нове ере. Одатле су обојица отишли у Грчку да ту проповиједају Ријеч Божију.
Послије мученичке смрти апостола Петра и Павла, Свети Лука је напустио Рим и проповиједао кроз Ахају, Либију, Египат и Тиваиду. Свети апостол Лука је аутор једног од четири јеванђеља (треће јеванђеље по редослиједу у Новом завјету), као и књиге Дјела апостолска. Такође, по Предању Цркве, он је први иконописац који је насликао Богородичине иконе. „“Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама“, рекла је Пресвета Богородица када је видјела иконе. Поред тога, свети Лука је насликао иконе светих Петра и Павла. А и апостол Лука је био љекар, па је и поштован као свети љекар. Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и објесили о једну маслину у граду Теби Беотијској.
Свети Јулијан и Дидим Слепац.
.png)
