На велику радост и благодат православног народа Херцеговине, али и васколиког православља, на Сабору СПЦ, одржаном у мају 2025.године.  канонизована је Света блажена Ана, мајка Светог Василија Острошког и Тврдошког. Након Литургије у Манастиру у Мркоњићима, родном мјесту Светог Василија, 12. маја  Митрополит Димитрије најавио је да је Сабору СПЦ упућена молба за њену канонизацију, а јуче је у Херцеговини са великом радошћу дочекана  вијест да је канонизована Света Блажена Ана. У црквеном календару 13.мај је одређен као дан њеног празновања.

Митрополит Димитрије је тада истакао значај мајке Светог Василија, говорећи након Литургије у Мркоњићима, гд‌је се на његов празник слило на хиљаде вјерника, не само из Херцеговине, већ из свих крајева Републике Српске и региона. Његово преосвештенство Владика западноамерички Максим, који је началствовао Светом литургијом у Манастиру Светог Василија Острошког и Тврдошког у Мркоњићима, истакао је да је светитељ управо овд‌је од својих родитеља примио вјеру коју је преносио, усађивао и њоме надахњивао мноштво народа, како за његовог земног живота, тако и данас.

„Његовом светом и часном гробу и моштима приступају људи без обзира на њихове разлике, без обзира којем народу припадају и да ли верују у хришћанског Бога. Моћ Светог Василија као светитеља их привлачи“, нагласио је владика Максим.

Обретење моштију Свете блажене Ане

Да подсјетимо да су надомак Требиња у Мркоњићима прије двије године пронађене мошти Свете блажене Ане, мајке Светог Василија. Православни вјерници примили су благодат обретењем земних остатака светитељеве мајке Ане, 8. маја 2023. године,  само пар дана прије прослављања празника Светог Василија.

И поред чињенице да се мало зна о детаљима из живота Ане Јовановић, њена личност није заборављена у књизи вјечнога живота. Нарочито јер се ради о побожној мајци која је родила, одгајила и на службу Богу предала свог сина јединца, маленог по узрасту, али великог по мудрости и спремности на свецијело служење Богу. Ана Јовановић је себе уписала не само у вјечну књигу, већ у књигу свих срдаца која непрестано узносе молитве Светом Василију Острошком, молећи његово посредништво и заступништво пред Господом.

Свјетлост предивне и благословене радости огријала је Ану на дан када је родила свога сина, 28. децембра 1610. године у Мркоњићима у Поповом Пољу. Била је то побожна, тиха, молитвена и трудољубива мајка хришћанка, мајка која се васцијелим својим бићем трудила да честити дом Јовановића не поклекне пред бројним искушењима  већ да сва искушења побјеђују честитошћу, трудом и побожним животом, чинећи тако да њихов дом постане Црква у малом. Прву школу побожности малени Стојан научио је управо у топлом и љубављу испуњеном окриљу своје мајке, која га је научила молитвеном правилу и основним хришћанским врлинама. Њена мајчинска љубав и усрдна молитва за своје чедо била је толико јака да је Стојан већ у д‌јечјем узрасту био примјер честитости и побожности, не само у њиховом скромном дому, већ и цијелом поповопољском крају.

И поред овог претешког животног крста, Ана је Богу благодарила на сваком новом дану узносила је она благодарност Богу јер је имала у уму и у срцу речи апостола Павла који вели: „Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје! “ Ове ријечи Ана је проводила у свом животу, јер није било животне препреке и тешкоће коју она није превазилазила, управо полажући наду на Господа.

Молитвама Свете блажене Ане, мајке Светог Василија Тврдошког и Острошког, Господе Исусе Христе, Сине Божији помилуј нас!

Извор: Епархија захумско -херцеговачка и приморска