У прву недјељу Часнога поста- Недјељу православља, када прослављамо побједу над иконоборачком јереси, током свете литургије у которској Цркви Светог Николе, обављена је и свечана литија са иконама која са од давнина на данашњи дан обавља у свим православним храмовима.

Бесједио је архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић који је на почетку казао да данас , прве недјеље поста у Недјељу православља, слушамо Свето јеванђеље које нам говори о призиву апостола.

„Дакле, када је Господ Исус Христос био овдје на земљи и када је послије крштења  почео да проповиједа, окупио је око себе своје ученике. Што је још важније овдје је да видимо препознавање од стране апостола и људи да је то заиста Спаситељ, Месија.

Наиме, послије пада Адамовога, људима је Бог обећао да ће послати спаситеља, Месију. Јеврејски изабрани народ је ишчекивао Месију вјековима, најављиваног кроз цијели Стари завјет“, казао је о. Немања.

Долазак Господа Исуса Христа је, наставио је даље, испуњење тога пророчанства, јер је сам Христос управо тај Месија, Син Божи , Онај који је дошао да спаси свијет.

“Али, нису сви препознали одмах Господа, зато што су Га на други начин очекивали, као моћног цара који ће владати на земљи. Када је Христос дошао на земљу, дошао је кротак из смирен, и то из Галилеје,  области која није баш била цијењена и превише поштована.  Јевреји нису тада, када је Христос дошао, били сигурни да је то баш Он. Овим јаванђељем се потврђује да су препознали да је Он тај Месија“, рекао је о. Немања. „Дакле, чињеница је да је Господ Исус Христос, Син Божји, да је то Онај Месија Кога су исчекивали и Који је проповиједан у Старом Завјету. А да је Христос Месија, и да је оваплоћени Бог, има најдиректније везе са овим прослављањем икона на данаши дан. Рекао сам већ да се зове Недјеља православља, због тога што се сјећамо догађаја које се десио у IX вијеку, у једном периоду који је био тежак за Цркву, јер су се појавили они људи који су сматрали да су иконе недостојне поштовања, односно да је поштовање икона идолопоклонство и да их треба избацити, да се иконе униште.

Не би то био толики проблем да цар Лав Исавријанац није био истомишљеник са њима, па је увео закон којим се прогоне иконе. То је исто наставио његов син Константин. Тако да је то било јако тешко вријеме за оне који су поштовали иконе. Они који су их бранили и поштовали су трпјели тешке муке. Многи су и погинули бранећи иконе. Иако је и 787. одржан Седми Васељенски сабор на  инстистирање царице Ирине, који је потврдио православно учење да се иконе поштују, гоњење икона и поштовалаца икона настављено је до 843. године, до царице Теодоре, која је дефинитивно ставила тачку на све препирке у вези са тим и прогласила побједу Православља, то јест побједу православног учења о поштовању икона. То се десило прве седмице поста, и тада је свечано прочитан Синодик православља и ишла је свечана литија кроз Цариград. Од тада, до дана данашњег, иконе се поштују на најсвечанији могући начин. Зато се и ми на данашњи дан сјећамо тога догађаја јер је ово сад прва седмица поста“, казао је о. Немања.

Поштовање икона има најдиректније везе са овом тајном, једном од највећих тајни, а то је да је Господ Исус Христос оваплоћени Бог.

„Наиме, у Старом Завијету је постојала забрана сликања Бога, зато што Бога никад нико није видио и потпуно је имала смисла та забрана. Ако ниси видио како Бог изгледа, не можеш га ни нацртати, и то су поштовали у Старом завјету.

У Новом завијету дешава се највећа промјена, а то је да Бог, Тај невидљиви Бог, вјечни свемогући Бог, постаје човјек. Оваплотио се и постао човјек. Показао се људима као човјек. Сликање икона представља сликање Тога оваплоћенога Бога који је дошао као човјек овдје на земљу. Ако је Бог сматрао за достојно да се појави као човјек, тај Бог, Који је увијек био невидљив и неописив, ако је Он сматрао за достојно да се покаже у тијелу човјека, онда и ми, не само да имамо право да Га сликамо таквога, него је то управо пројава наше вјере у оваплоћење Господа Бога кроз тијело човјеково“, казао је о. Немања.

Истиче да је слављење и поштовање икона управо поштовање ове истине.

„Када сликамо Господа Исуса Христа, ми сликамо ону личност која је у себи имала и божанску и човјечанску природу. Дакле, самога Бога оваплоћенога и тиме исповиједамо нашу вјеру у ту тајну. Ако поштујемо икону Пресвете Богородице, ми поштујемо ту истину да је Он рођен преко Пресвете Богородице, да је од ње добио тијело. Онај Бог који је без тијела у вјечности, кроз Богородицу је добио тијело. Када поштујемо светитеље кроз иконе, ми поштујемо оне који су се прославили од стране тога Бога, истога тога Бога који им је дао светост због њиховог богоугодног живота.

Свети Јован Дамаскин каже: “ Нећу престати да поштујем твар, јер је сам Бог, творац твари, постао твар, мога спасења ради и зато ћу увијек прослављати Бога који је због мене постао човјек”.

Прослављањем овога празника ми се придружујемо свим хришћанима и светим оцима који су у оно тешко вријеме, па да дана данашњега прослављали иконе и клицали: “Ово је вјера апостола, ово је вјера отаца, ово је вјера православна, ова вјера утврди васељену, амин”, поручио је о. Немања.   На литургији је пјевао Омладински хор СПД Јединство.