Свету литургију у Цркви Св. Николе, јуче (28.09.) на празник Успења Пресвете Богородице, на којој су се причестили бројни вјерници, служили су протојереј-ставрофор Миленко Јекић и јереј Војислав Мијатовић.

Током Успенског поста сваке вечери служен је Молебан Пресветој Богородици у знак сјећања на догађај из 17. вијека, када је по усменој традицији Пресвета Богородица заштитила Приморје од куге.

Бесједа јереја Војислава Мијатовића на Светој литургији на Велику Госпојину у Цркви Св. Николе у Старом граду:

„Ево, данас браћо и сестре, празнујемо други Ускрс по ријечима св. Јустина Ћелијског. О првом Ускрсу васкрсао је Христос. А данас је други Ускрс, ускрс Пресвете Богомајке, Која је са тијелом узнесена на Небо.

Данас се Она упокојила, као што се људи упокојавају. Али, када су Је сви Апостоли испратили и сахранили, на погребу Пресвете Богомајке није био, по промислу Божијем, Свети Апостол Тома. Кад је послије три дана дошао, он изјави жељу да хоће да цјелива гроб и свете мошти Богородице. Кад су отишли на гроб и отворили га, они су видјели да тијела Пресвете Богомајке нема. Тијело је Њено Господ узнео на Небо. То се показало истога дана, јер се Пресвета Богомајка предвече јавила свима Апостолима и објавила да је Она отишла Сину Своме, изнад свих Небеса.

Тако је, Прва послије Господа Христа, Богомајка и Богородица, доживјела ту највећу радост да се узнесе са тијелом и да васкрсне са тијелом, као што је Син Њен васкрсао. Тиме је Она показала оно што је Господ хтео Својим Васкрсењем. То јест, да је Он на овој земљи васкрсао из мртвих, васкрсао тијело Своје, да би показао да ћемо ми васкрснути на дан Страшнога Суда.

Оно што је Господ Христос доживљавао у овоме свијету, и чинио, Он је то све ради нас чинио, да бисмо и ми чинили за Њим.

Чули сте данас Свето јеванђеље Пресвете Богородице. Кад је Господ дошао у дом својих пријатеља, Лазара и његових сестара (Лк. 10,38-42), Господ је као и увијек учио присутне Божанским истинама. Тада је млађа сестра Марија сјела код ногу Исусових и слушала бесједу Његову. А Марта домаћица, старија сестра, трудила се да боље дочека Спаситеља, да боље припреми нешто за ручак. И Марта журећи рече: „Господе, реци мојој сестри да ми помогне. Ето, ја сам у великом послу. А Он јој рече: Марта, Марта, бринеш за много, али је само једно потребно. Само је једно потребно“ (Лк. 10, 38 – 42). То је – шта?

Бити у вјери Господа Исуса Христа и слушати заповјести Његове и слушати поуке Његове. „Марија је добри дио изабрала“, рече Спаситељ (Лк. 10,42), то што је једино Потребно човечијем бићу у свима свијетовима. Да вјeрује у Јединог Истинитог Бога и да живи по Његовим заповјестима.

Нека би нас Пресвета Богомајка водила и руководила цијелог живота нашег, и извела из овога свијета, и увела у онај свијет, у Царство, у Вјечно Царство Сина Свог, да бисмо и ми недостојни могли славити Чудесног Сина Њеног и Господа и Бога и Спаса нашег Христа сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин“.