У Цркви Светог Николе у которском Старом граду данас је литургијски обиљежена Сиропусна недјеља.

О Светом јеванђељу, које се чита дан пред почетак Часног поста, у сусрет Васкрсу, значајног подвига за спасење наше душе, бесједио је архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић.

“На прагу смо Часног поста, значајног подвига за спасење наше душе, када размишљамо о томе шта треба да чинимо, као што и сваки нормалан човјек размишља, кад улази у неки важан посао. Шта му ваља чинити,  гдје и на шта се треба концентрисати. Црква нам у томе помаже кроз црквене пјесме на богослужењима, али и кроз ово Свето јеванђеље које смо чули.  Централа тема пјесама ове недјеље јесте изгнање Адама из Раја. У једној од њих стоји - “сједи Адам наспрам Раја и плаче за оним шта је изгубио”; “обукао си ме у рајску одјећу, а ја сам је укаљао својим гријехом”. Изгнан је из Раја и изгубио оно што му је намијењено, оно што је било, уствари, природно станиште за човјека. Сада гледа шта ће да ради, размишља како то да поврати”, каже о. Немања.

Подсјећа да је цијели наш живот, уствари, размишљање о томе како се повратити у природно стање које нам је Бог дао.

“Бог је створио човјека и намијенио му је Царство Божије. За њега га је направио и жели да човјек буде у том Царству. Али, исто тако жели да се човјек потруди да Царство задобије. Зато је Адаму дао и обавезе које треба да ради и пост (кроз оно неједење плода са одређеног древета) да вјежба своју слободу вољу, да се усавршава у ономе што тек треба да постигне. Адам је, нажалост, погрешно употребио ту своју слободу вољу и изгубио оно што му је било намијењено”, подсјетио је о. Немања.

Истиче и да Адам није био савршен, али му је разум био чист и трезвен - цјеломудрен, док га није укаљао лошим помислима и страстима.

Када је погријешио?  Када му је Ђаво убацио мисао да је оно дрво љепше него остало дрвеће, да плод тога дрвета му даје нешто што му не даје друго дрво, то јест да буде као Бог . Исто то, да буде Бог, понудио му је прави Бог. Он му је понудио да буде Бог по благодати, кроз испуњавање заповјести. А Ђаво му даје, нуди, лажно, да на краћи и лакши начин “постане Бог”. Међутим , на нама је  да размишљањем, расуђивањем, одбацимо мисли које су нам штетне”, каже о. Немања.

Адам је погријешио, наставио је даље, тако што погрешну мисао није одбацио одмах. Погрешно је расуђивао, донио погрешну одлуку да поједе јабуку коју није смио и прекрши заповјест Божију.

“Управо то. То стање ума, то цјеломудрено, чисто стање ума, каквог је Адам имао на почетку, каквог га је Бог створио, томе ми тежимо, кроз овај пост, кроз овај подвиг, одрицањем од страсти. То су постигли Свети оци који су нам донијели догмате Цркве. Зашто су они били способни за тако нешто, а не неко други.? Јер су они, осим што су били паметни и образовани,  били и људи Цркве, побожни, били су подвижници, они који су прије свега очистили свој ум од непотребних и штетних размишљања и страсти, и тако припремили ум да приме истине које нам Бог даје. Приближили су се ономе стању ума и свијести, које је било Адамово, када га је Бог створио. Очистили су се од страсти”, наставио је о. Немања.

Страсти су, истиче, оно што погрешно управља наше мисли и води нас ка погрешном закључку.

“А, њихове мисли, биле су чисте и зато су они ти који су нам догмате оставили, јер су били уз Бога и са Богом. А пост управо служи да можемо правилно да  размишљамо. Зато и улазимо у овај пост да очистимо себе, своју душу, своје мисли од свега што нас спречава да правилно и цјеломудрено размишљамо. Кроз ово Свето јеванђеље, које нас најдиректније учи како се пости, Бог нам прво каже да  опраштамо једни другима. Да праштамо. Дакле, то је прво и основно. Наравно, да молимо Бога и да нам опрости гријехе. Ко ће ако неће Бог. Али, како да нам опрости ако ми то исто не радимо? А можемо. Дакле, прво и основно је да праштамо једним другима и да не осуђујемо. У апостолу који смо сад управо чули каже се “ко си ти да судиш другоме”. Зато се каже и “не суди да ти не буде суђено”, каже о. Немања.

“Дакле, није наше да се ми бринемо, да размишљамо шта други раде јер итекако имамо о чему да размишљамо када смо сами ми у питању. Ми треба да  размишљамо о нама, о оном што ми радимо и колико смо ми заслужили оно што имамо. Такође, кроз ово Свето јеванђеље Бог нам директно казује како треба да изгледа наш пост. Да постимо због себе, а не због других. Да не глумимо пред другима, него да постимо искрено пред Богом који све види, и што мислимо и што радимо. Каже - “а ти кад постиш, уми главу и опери лице”. Значи, прије свега да очистимо своје мисли, своје унутрашње биће, а онда и спољашњост, тј. наша дјела. И тиме се стиче оно право благо, “не оно које мољац може да поткопа већ тамо гдје не пропада”. А то се стиче добрим дјелима отклањањем од лоших мисли, лоших дјела, чињењем добрих дјела…Ту се стиче благо на небесима. На земљи је то цјеломудреност, моћ расуђивања, да правилно доносимо одлуке. Зато нам треба пост, зато постимо и зато се молимо Богу да нам да мудрости да доносимо праве одлуке , а то је благо које не пропада. Нека би нам Господ Бог дао да се кроз овај Свети Часни пост заиста прочистимо и да тако донесемо праве одлуке и стекнемо Царство Божије, амин”, поручио је о. Немања.