Друга недјеља Часног поста – Пачиста, посвећена је Светом Григорију Палами, а данас, када се наша Света Црква молитвено сјећа Светог свештеномученика Поликарпа Смирнског, у Цркви Св. Николе у которском Старом граду вјерном народу се обратио протојереј Ненад Калем.

О разлозима због којих је Света Црква установила да се данас чита јеванђељска прича о узетоме, о. Ненад је између осталог истакао да “није довољно бити само у близини Христовој већ да је потребно Христов бити и по дијелима”.

“Чули смо јеванђељску причу о чудесном исцјељењу одузетога у граду Капернауму. Овај јеванђељски примјер није нам случајно дат у овој другој нед‌јељи Светога и Часног Апоста, јер нам Света Црква, кроз читање еванђелског текста, скреће пажњу на изванредан подвиг племенитих људи који су вид‌јели гужву испред куће у којој се налазио Исус и мношто народа који је чекао да види Христа. Они нису могли свога пријатеља од те гужве и тог народа да уведу у кућу, гд‌је је био Исус. Попели су и скинули кров од куће и спустили болесника код ногу Исусових, да би тај њихов пријатељ, који је био одузет, болестан, добио исцјељење и опроштај грехова. Кроз њихов примјер нам се показује да се само кроз уложен несебичан труд и напор може прићи Христу. На том путу очекују нас разне препреке и саплитања, како од демона, тако и од људи. Вид‌јели смо још, како јеванђелист описује, да су се многи људи и тискали и гурали око Христа, али, нажалост, ништа од Христовог духа није било у њима. Јер, нису осјетили потребу овога човека, болесног и одузетог, да пропусте да би прошао у кућу у којој се налази Исус”, каже о. Ненад.

Тако, како истиче,  није довољно бити само у близини Христовој, као што су били ти људи, или бити у цркви, да би се рекло да је човек био у њој.

“Потребно је бити Христов и по дијелима. Нека би овај примјер несебичних људи и у нама распламсао трудољубље, да пред неизбјежним искушењима не поклекнемо, већ да свагда у добру истрајни будемо, а за мали труд Господ ће нас наградити и више него што мислимо”, рекао је о. Ненад.

Зато овај период године, ово вријеме поста, како је казао, треба да искористимо да се происпитамо, да размислимо о смислу живота, да се протрудимо да проведемо рачуна о својој души и да се тако у посту и молитви, уподобимо самоме Христу.

“Да је све то могуће, примјер су нам дали Свети Оци, који су Богу приносили и покајање, и пост, бдења, труд, молитву... Тако су живјели и кроз то спасавали себе, али и друге око себе. Један од таквих великана је и Свети Григорије Палама, коме је и посвећена ова друга нед‌јеља поста. А ко је био Свети Григорије? Велики подвижник, молитвеник, учитељ Цркве, проповједник благодати, како су га називали Свети Оци. Он је рођен 1296. године у Цариграду, у истакнутој породици, поријеклом из Анатолије, из Мале Азије. У Цариграду је стекао најбоље образовање тога времена, али, међутим, световна наука га није толико интересовала и са своја два брата одлази на Свету Гору, око 1316. године. И ту, на Светој Гори, усавршавао се у Исусовој молитви, то јесте у техници сконцентрисане молитве срца, начину који је посебно прихваћен у монаштву још од 15. вијека. Такав вид молитве захтијевао је смирење и тишину, па су га називали мировање или тиховање, на грчком „исихија“, а монахе које су упражњавали ту молиту звали су исихастима“, рекао је о. Ненад.

Истиче веома велики значај Светог Григорија за Цркву, посебно за њену историју и догматско богословље.

„Наиме, почетком 14. вијека, Свети Григорије долази у богословски спор и сукоб са Варлавом Калабријским, једним схоластичарем са Запада, који је погрешно учио о божанској суштини и енергијама Божјим, сматрајући и признавајући у Богу само јединствену и несазнајну божанску суштину. Енергије Божје сматрао је створеном силом Божијом и да се Бог не може познати у непосредном духовном искуству, јер по његовим ријечима стварно сједињење са Богом и није било могуће. Тако, Свети Григорије, подстакнут овим погрешним учењем и на молбу монаха са Свете Горе, пише своје највеће дијело, “Триаде”, и учење о разликовању између суштине и енергије Божије, гд‌је говори да је суштина Божија несазнајни дио бића Божијег, а да су Божанске енергије и благодат Божија достижне практиковањем молитвеног живота, посебно практиковањем Исусове молитве, гд‌је човек може доћи до највећег ступња молитвеног д‌јелања и угледати нестворену Божанску свјетлост, слично апостолима за вријеме преображења Господњег на Гори Тавор. Ово учење Светог Григорија би прихваћено од Светих Отаца и на Сабору у Цариграду 1341. године, а Варлам Калабриски био осуђен као јеретик. Тако Свети Григорије и Свети Оци зачуваше вјеру православну од још једног удара јеретика у историји Цркве“, казао је о. Ненад.

Зато му Црква даје велики значај и посвећује другу нед‌јељу Светога и Часнога поста.

„Поучени овим дивним примјерима из Светог Јеванђеља, и Светим Григоријем, нека би и нас Бог укријепио да истрајемо у нашем подвигу, да се што боље спремимо за Васкрсење Христово и да се Богу подобимо, Коме је слава и хвала у вјекове вјекова, амин“, казао је о.Ненад.