Сликар и академик Петар Лубарда био је један од наших најзначајнијих сликара XX вијека. Сликарство је студирао на Умјетничкој школи у Београду и Академији лијепих умјетности у Паризу. Сликао је пејзаже Црне Горе и Париза, мртве природе и фигуре, а обрађивао је и теме из националног епоса. Најпознатије његове слике су „Сумрак Ловћена“, „Гуслар“, „Битка на Вучјем долу“, „Косовски бој“…

Ратне године, од 1941. до 1944. године, проводи у заробљеништву у логорима у Њемачкој и Италији. Његовог оца, краљевског официра, стријељали су партизани, што је годинама негативно утицало на његову умјетничку каријеру, јер се сматрао идеолошки непоузданим.

Великом ствараоцу Петру Лубарди, који је носио у себи, као највише надахнуће, величанствену и сурову природу и историју свога завичаја, понудили су да уђе у Одбор за градњу маузолеја на Ловћену. Он је то одлучно одбио, одговоривши писмом које је „Политика“ објавила 1969. године, а у коме стоји:

«Не могу да се примим чланства у Југословенском одбору за подизање Његошевог маузолеја на Ловћену. Сматрам да ми моја савјест умјетника не дозвољава да вас не замолим да опозовете одлуку коју сте донијели. Ловћен је вјековни симбол поноса и слободе, старе и новије наше историје, кога је сама природа створила као најљепше умјетничко дјело. Његош, велики пјесник, осјетио је то и желио да му Ловћен буде споменик. И зато сматрам да не треба кршити његову вољу. Поштујем веома много умјетника Мештровића и предлажем да се споменик подигне изнад Љетње позорнице, на мјесту гдје је Његош писао своју поезију…»

Затим, у пост-скриптуму, појашњава:

„Сам врх Ловћена, такозвана ловћенска капа, има један облик пирамиде, изванредно лијепо и деликатно моделиране, која сама по себи представља природни споменик-маузолеј, онакав какве су стари Египћани подизали уз велике жртве, па мислим да је без смисла градити споменик на споменику. Савременици Његошеви имали су велико поштовање према њему и сигурно је да би му и у оно доба подигли велелепни споменик. Али, поштујући његову жељу, однијели су га у планину да почива у нетакнутој природи. И мислим да би за све садашње и будуће генерације ова жеља великог пјесника требало да буде изнад свих туристичких и материјалних разлога. Говорим ово као умјетник без икаквих републичких, политичких и других мотива.“

Једно од најзначајнијих и најчувенијих дјела Петра Лубарде је слика „Сумрак Ловћена“.

Приредио: Миомир Ђуришић