Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Патријаршијској капели у Београду, 20. маја 2009. године

Христос Воскресе!

Данас се сјећамо, драга браћо и сестре, оног великог догађаја који се догодио у светом граду Јерусалиму за вријеме архиепископа јерусалимског, Патријарха Кирила. Ових дана је изашла и књига његова, чувене поуке које је он изговорио у вријеме Велике четрдесетнице у светом граду Јерусалиму и, међу тим његовим поукама, изашло је и његово писмо, преведено на српски језик, које је он упутио тадашњем византијском цару Констансу, гдје он описује тај догађај који се догодио у његово вријеме. Дакле, он је живи очевидац, Свети Кирил Јерусалимски, тога догађаја да се појавио златни крст код гроба Господњега који је обасјао читави град Јерусалим до Маслинске горе, тамо гдје је Господ посљедњу ноћ провео у молитви за вријеме Његовог хватања и осуђивања на распеће. Велики догађај који је потресао не само хришћане који су тада живјели, то је 4. вијек у Јерусалиму, него и многи незнабошци и Јевреји били су потресени и та појава Часнога крста била је повод да су многи примили вјеру хришћанску.

А данашњи дан је везан и за дванаест равноапостолних учитеља Цркве Божије, који су, по надахнућу Божијем, а међу њима је први био Јован, који су отишли у Грузију на позив Божији да проповједају Јеванђеље Христово. Прије њих била је Равноапостолна Нина, која је у Грузији проповједала Христа. Тако су Грузини међу првим хришћанским народима, ми се мало хвалимо да смо постали за вријеме Светога Саве у пуноћи хришћани, а Грузини већ у 4. вијеку прије нас, и Света Нина Равноапостолна, ено њен манастир, ено њене свете мошти које се и данас чувају у Грузији. Велики Божији народ, хришћански народ, страдални народ Грузини, који су пострадали страховито, нарочито у вријеме турскога ропства. Још теже се то одразило на Грузине неголи на насДакле, тих дванаест учитеља Цркве Божије, на позив Божији, они су отишли да свето дјело Христове Цркве проповједају и утврде у грузијском народу, благодарећи томе тај народ је данас остао хришћански народ. Велики догађај и показатељ да Бог хоће спасење свих људи и свих народа, не само једног народа. На првом мјесту оног изабраног Божијег народа, из кога се Господ и родио, па онда редом Јелина, па онда редом Римљана, па Сиријаца, Африканаца, па Етиопљана… И онда редом, полако, сви народи онога времена, до наших времена, сваки на свој начин, прима вјеру, прима Јеванђеље свето, исповједа Христа као Сина Божијег, као Спаситеља и Искупитеља. И тако и данас, ево, у читавом свијету се проповједа Христово Јеванђеље, на хиљаде језика је преведена Света Божија ријеч, Свето откривење Божије, нарочито Нови завјет. Нема дијалекта на земљи на који није преведено Свето писмо! Има и других знаменитих књига и великих писаца, али ниједна књига није толико утицала на људе, на земаљске народе и не утичу као што утиче Свето писмо, Божија ријеч и Откривење Старог и Новог завјета, и данас се проповједа на свим земаљским језицима, на свим континентима.

Па ево видите, на Сабору овдје сада, наши архијереји који су стигли из Аустралије, из Европе, из Америке, из Канаде, нашу Цркву је Господ раширио. Она је вијековима била овдје на овим нашим просторима, гдје су Свети Сава и Свети Симеон били. Међутим, неким Божијим путевима, као што се догађало у првој Цркви (када су почели да гоне хришћане у Јерусалиму, они су се разбјежали по Палестини и Самарији, стигли до Дамаска, до Антиохије, па онда редом), тако се и нама догодило! Због невоља које смо имали у току 20. вијека, многи наши су се разбјежали по Европи, нарочито због невоља Другога свјетскога рата, па и овога несрећнога рата, разбјежали се православни Срби на свих пет континената: до Африке, Јужноафричке Републике, до Аустралије, до Америке, до Латинске Америке, а заједно са њима и свештеници наши, заједно са њима и епископи, а нема Цркве без епископа, тамо гдје је епископ, тамо је Црква Божија. Тамо гдје је епископ са свештеницима, са ђаконима и са народом који служи Литургију, ту је једна света, саборна и апостолска Црква. И тако расејани су православни Срби, и не само православни Срби, него и православни Руси. Велика и страшна несрећа рускога народа, због револуције разагнало је пет милиона Руса, послије великог распећа рускога народа. Али кроз то распеће и свједочанство живога Бога, православни Руси су посвједочили Христа Господа и православну вјеру широм свијета, оставили дубоког трага и остављају у Француској, Њемачкој, Америци и у Латинској Америци, Аустралији и свуда у свијету!

Дакле, то распеће Цркве Божије православне руске, оно је уродило васкрсавањем милиона душа широм свијета. Тако Бог користи и распећа и искушења, њима провјерава људе и народе, и онда народи се још дубље везују за Господа и тако редом и други православни народи. Па се онда и многи који су живјели у тами, и у Африци, и у Азији и по Америци, који су били на погрешном путу, они су примили вјеру православну. Данас имате православних Француза, Шпанаца, Американаца, имате православних Мексиканаца, Бразилијанаца, православних Њемаца, православних Кинеза и Јапанаца, имамо и Православну јапанску цркву! Тамо је Свети Николај равноапостолни проповједао Христа у 19. вијеку. Имате православних црнаца и епископа. То је Црква Божија, јер Господ није рекао идите и крстите само један народ, него и Својим апостолима и свима нама говори: „Идите и крстите све народе у име Оца, и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио.”

To знамење Часнога крста, које је описао и записао Свети Кирил Јерусалимски, је свједочанство силе Божије непобједиве и непобједивости Цркве Божије. И наша помјесна Црква свједочанство је те непобједивости Цркве Божије. Шта је наша Црква све претрпјела у 20. вијеку, колико је епископа убијено, колико је свештеника пострадало и у Првом и Другом свјетском рату, колико је народа послије тога распето и пострадало!? И чинило нам се нема више спаса томе народу. А ви видите, народ се раширио по читавом свијету, стамен и стабилан и биће такав све докле буде везан за Христа Господа, за Цркву Божију као стуб и тврђаву истине. То је његова снага, то је сила овога народа и то је сила и снага свих земаљских народа.

И зато, ми данас прослављамо то јављање Часнога крста и прослављамо и Свете грузијске Цркве Божије, јер су они и наши апостоли, као што су они који су проповједали Христа код нас и њихови апостоли. Једна је Црква Божија и са свима Светима и у свим земаљским народима, она се јавља, посвједочује и открива свима и свједок је истине Христове и биће свједок до краја свијета и вијека, свједок Христа распетога и васкрслога и зато се ми поздрављамо овим дивним поздравом: Христос Васкрсе!

Транскрипт Данило Балабан