У част Преславне и Преблагословене Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије

Чудотворна икона Мајке Божије, названа Аврамиотиса, датира још из времена цара Душана и цара Лазара Хребељановића, из 14. века.  Позната је и под називом икона Цара Стефана (Душана).

Иначе сам епитет ове иконе, указује на њену везу са чувеном нерукотвореном иконом у цариградском Аврамиотском манастиру.

Могли би рећи да она на симболички начин указује и на три сцене из Авраамовог живота. Његов сусрет са анђелима, гостољубље његово и жртву његову; не у илустративном, већ у симболичком смислу.

Као што су старозаветна збивања, праслика новозаветних догађаја, тако је и однос Авраама и Исака, праслика жртве Богомладенца за грехе наше, која Га очекује, а коју ми прослављамо на Литургији у Светој тајни евхаристије, која је установљена на Последњој вечери.

Чудотворна икона Аврамиотиса је литијска – са Њене задње стране, насликан је Св. пророк Илија.

Предање каже да ју је цар Душан, пошавши у освајање Сер(ез)а, градића који се данас налази на неких 69 км од Солуна, понео из Битоља и са њом дошао до града који је желео освојити; иначе се свете иконе носе често на челу црквених литија и ратних похода. Пред њим и његовом војском се испречило снажно градско утврђење, те је заповедио да се до зидина догурају куле и друге опсадне справе, на шта је друга страна одговорила постављањем крстова и икона на градске зидине. Видевши то, цар Душан је тада издао команду за напад и кренуо на град, са крстовима и иконама. Грци су их почели гађати стрелама, а цар Душан је заповедио војсци да се врати.

Чуда

У току битке за град Сер грчки велможа, родом Латин, звани Каволар је намерно одапео стрелу и погодио икону Аврамиотису са задње стране, где је био насликан Пророк Илија. Тада је из погођене иконе потекла крв као из живог меса, да би се у следећем трену, ношена Божанском силом, икона Мајке Божије устремила ка граду и развалила утврђење, после чега је српска војска у град лако ушла и њиме овладала.

Згранути велможа Каволар, после тога чуда које је пројавила Мајка Божија, Својом чудотворном иконом,  примио православну веру и замонашио се.

Изображење

Ова икона сматра се да је дело непознатог грчког сликара.

На њој је приметна чудесна игра светлости и сенки која не умањује јачину и изражајност боја, иако су присутна извесна оштећења на њој, услед могућег преношења, зуба времена.

Подсећа на још једну чудотворну хиландарску икону, која носи назив Возиграније Младенца.

Богомладенац Христос је приказан у наручју Богородичином, у загрљају као да се игра, умиљава. Глава Му је прилубљена уз лице Богомајке и Он јој својом левом руком, лице додирује.

Друкчије тумачење које би дали, може се односити на сам положај Његовог Пречасног тела ка Богомајци – који не представља искључиво загрљај, већ као да од Ње, иако Бог кроз кога је све постало – тражи помоћ, указује Јој на нешто и Својом ручицом Јој главу и поглед окреће, да упери у оно што се око Њих збива.

Цар Душан је чудотворну икону Аврамиотису због чуда које је пројавила током битке, обложио арапским златом, сребром и драгим камењем, а његова суруга царица Јелена је свој венац са драгим камењем, бисерјем и усрдним молитвама приложила на икону. Тако украшену, царски пар ју је приложио манастиру Светог Саве, (Хиландару) 1347/8. г.

Елза Бибић

Литература

1. Група аутора: ,,Манастир Хиландар“, МЦП ИИУ, Светигора, Ротографика, стр: 50,51;

2. Епископ, Велимировић Николај: ,,Пролог“, Православна црквена општина –Линц, Графика Шабац, 2001. г.  стр: 570;

3. Православни сајт: www.hilandar.info, Иконопис у 14. веку, од 15. 09. 2016. л. Г. улаз у 10:00х, излаз у 10:35х;