Кнез Аквилин је, гонећи хришћане у Витинији Азијској, једном ухватио 380 људи и повео их са собом у идолски храм „бога“ Посејдона. Ту их је приморавао да принесу жртву идолу, али ни један му се не повинова. Баш тада је поред храма пролазио Парамон. Кад виде гомилу везаних људи упита о чему се ради, па кад сазнаде рече: „О, колико невиних људи хоће кнез да закоље зато што се не клањају његовим мртвим идолима“. И продужи путем… Али кнез посла слуге да га сустигну и убију. Слуге га ухватише и прво му језик прободоше трном, па га обнажише и све му тело избодоше. Тако Свети Парамон предаде душу своју Господу. Потом су и оних 370 мученика посечени мачем. Сви су пострадали за Христа 250. године.

Преподобни Акакије Синајски. Свети мученик Дионисије, епископ Коринтски. Свети Тиридат, цар Јерменски. Свети мученик Аполоније. Свети Мардарије љешанско-либертивилски и свеамерикански. Божићни пост.