Осмог дана по рођењу, божански Младенац је донет у храм и обрезан, према закону који у Израиљу важи још од Аврама. Притом су му дали име Исус, како је то архангел Гаврило благовестио Пресветој Деви у Назарету. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господње показује да је Он примио на себе истинско људско тело, а не привидно, како су касније тврдили неки јеретици. Господ је обрезан и зато што је хтео да испуни сав закон, којег је сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис, Он га је заменио крштењем у Својој Цркви, „јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар“ (Гал. 6, 15), како је то објавио апостол Павле.