Мисирац, ученик Светог Антонија Великог. По упокојењу свог учитеља, настанио се на гори прозваној Антонијева, где се Свети Антоније раније подвизавао. Тешким трудовима толико је укротио себе да је постао незлобив као јагње и Бог му је дао велику благодат да исцељује болеснике, изгони демоне и васкрсава мртваце. Када су га питали како достићи смерност, светитељ је одговорио: „Када се неко извежба да признаје сваког човека бољим од себе, тиме задобија смерност“. У пустињи је провео 60 година. Пред смрт, лице му је засијало као сунце. Монаси су стајали около и дивили се. А када је испустио душу, сва одаја је замирисала. Свети Сисоје је своју душу предао Господу 429. године, у дубокој старости.

Свети мученици Марин и Марта са синовима: Авдифаксом и Авакумом, свештеником Валентином, Кирином, Астеријем и многим другим. Обретење моштију свете Јулијане Девице.