Била је домаћа икона Светог Јована Дамаскина, у VIII веку. Када му је исцелила десницу коју су му одсекли јер је писао против иконоборства, дао је да јој додају трећу руку, од сребра. Потом је отишао у манастир Светог Саве Освећеног и однео је са собом. У ХIII веку, заједно са иконом Богородице Млекопитатељнице и патерицом Светог Саве Освећеног, према пророчанство овог светитеља, предата је Светом Сави Српском, који је однео у Србију. Почетком ХV века је, на магарету, сама стигла у манастир Хиландар, где је, крајем века, разревшивши спор хиландарске братије око избора игумана, постала игуманија, шта је била до краја ХХ века. Најпоштованија српска икона. Небројена чуда су се над њом догодила.