Јулита је била племићког рода и живела је у Иконији. Млада је родила сина Кирика, којег је одмах крстила. Када му је било три године, научила га је вери и молитви. У време Диоклецијановог гоњења хришћана, Јулита се са сином склони у Селевкију, али ту их ухватише и изведоше пред Судију. Јулита храбро исповеди Христа. Судија, да би је поколебао, узе да милује Кирика, али дете поче да га гребе ручицама и виче: „И ја сам хришћанин“. Бесни судија га тресну о земљу и гурну ногом низ камене степенице. Дете предаде своју душицу Богу, коме мајка захвали што јој је сина удостојио мученичког венца. А њу, након много мучења, посекоше мачем. Пострадали су 304. године. Њихове мошти и данас су чудотворне.

Свети Владимир, велики кнез Руски.