На празник Светог мученика Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског светаца које, између осталих, прослављамо данас, бесједу вјерном народу у Цркви Св. Николе у Старом граду произнио је архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј – ставрофор Немања Кривокапић. 

“Свето јеванђеље, које је читано данас, подсјећа нас на чињеницу да је Gоспод Бог, онај Бог који је све створио, дошао овдје међу људе, да нас спаси и да проповиједа ријеч. Oну спасоносну ријеч, ону истину која спасава и учи нас како да задобијемо вјечни живот. У том свом спасоносном дјелу Бог је желио да учествује и сам човјек. Бог је тај који нас спасава. Он је могао и сам да нас спаси, али је желио да и ми учествујемо у том спасоносном дјелу. То је и логично, да на пружену руку од стране Бога и ми узвратимо пруженом руком и дамо свој допринос”, казао је о. Немања.

Тако је, подсјећа, Бог и Адама укључио у процес стварања свијета, у мјери која је његова.

“Дао му је да даје имена животињама, да тако и он учествује у мјери која је њему могућа. Тако је Бог укључио људе и у своју проповијед. Не што је њему требало помоћи, него је нама, људима, требало да учествујемо у спасењу. Први, они који су се одазвали Божијем позиву, били су Свети апостоли. Управо смо чули у Светом јеванђељу како  су само на један  позив Господа оставили све што су до тада радили, цијели свој живот који су знали, да рибају и од тога хране себе и своје породице. Оставили су све на једну ријеч Спаситеља, препознавши у њој да је то жива и спасонасна ријеч. И, кренули су за Њим и постали, како каже сам Христос - „ловци људи“.  Апостоли су Божије дијело и Божију ријеч које је Он посијао овдје на земљи, наставили и пренијели свима нама до дана данашњега. У свом времену то су учинили апостоли, а послије апостола Свети оци”, рекао је о. Немања.  Божију ријеч даље су преносили они којима су је апостоли пренијели.

“И тако је та спасоносна Божанска ријеч дошла до нас, до дана данашњега, да се и ми спасавамо. Свети оци су тиме наставили оно спасоносно дјелање на шта смо позвани сви ми људи, а што смо и чули у данашњем Јевађењу, гдје Христос позива ученике да и они проповиједају”, наставио је о. Немања.

На данашњи дан, подсјетио је, прослављамо двојицу од многих Светих отаца, који су апостолску ријеч, тј. Христову ријеч, пронијели до дана данашњега.

“Један од њих је Свети Јустин, мученик и филозоф, светитељ из другог вијека, а други је такође Свети Јустин, такође теолог, филозоф и духовник, али данашњих дана, двадесетог вијека. Свети Јустин филозоф није био хришћанин. Рођен је у многобожашкој породици, био је филозоф, изучио многе науке, изузетно био учен и цијењен у друштву, али није био задовољан собом, јер није могао да одговори сам себи на најважнија питања. Она најдубља - ко смо ми, зашто смо ми овдје на земљи, који је циљ нашег живота”, казао је о. Немања.

У суштини, констатује како је ријеч о питањима која муче свакога човјека, који живи на земљи.

“Али, ми хришћани, имамо Божанску ријеч и одговоре на сва питања, а он је живио тада још у незнању, иако је био јако учен, и трагао је за истином. Никако није могао да је нађе, иако је био познати филозоф. Једном је сасвим случајно сазнао истину. Шетајући обалом упознао је некога старца, с којим се упустио разговоре о овим темама, што је било чудно, јер филозофи нису разговарали са обичним људима. Они су били виша класа, са нижима нису разговарали. Међутим, једноставно, кренуо је разговор и на питања на која он није могао да нађе одговор, овај старац му је једноставно одговорио. Био је задивљен његовим знањем и мудрошћу. На питање гдје је то старац прочитао дао му је Свето писмо. Прочитавши га и он је пронашао све одговоре који су га од давнина, од младости, мучили и занимали, а није могао да их пронађе. Наравно, крстио се и постао хришћанин и највећи проповједник хришћанства у то вријеме, што је било јако драгоцјено, јер су до тада хришћани углавном били сиромашни људи. И апостоли су били рибари, а хришћанство вјера сиромашних људи, док они, виши сталеж, филозофи, нису уопште разговарали нити се упуштали у разговор са сиромашним људима. Свети Јустин, када је постао хришћанин, није одбацио тај свој сталеж и своје бенефиције које је имао, јер у то вријеме није могао да говори на јавним мјестима свако. Могли су да говоре само они којима је било допуштено, а то су били најумнији и највиђенији људи са филозофским тогама, као што је то био Свети Јустин. Он је искористио прилику и своју позицију да може да проповиједа, кад год хоће и гдје год хоће, и да сви морају да га слушају, и са те позиције је  проповиједао хришћанство. На тај начин хришћанство је почело да се пробија и у више сталеже тадашњег друштва, којем  је било испод части да нпр. слуша тамо неке рибаре, или што причају тамо неки хришћани. У овом случају су морали да слушају, али су онда и чули праву истину. Многи су на тај начин повјеровали у Христа, јер су имали прилике да чују Божанску ријеч”, рекао је о. Немања, подсјетивши да је Св. Јустин Философ мученички пострадао, јер је то било вријеме гоњења хришћана, када нису могли јавно да исповједају вјеру.

Наставио је бесједу ријечима да данас прослављамо такође још једног Светога Јустина.

“Прослављамо Светог Јустина Поповића светитеља 20. вијека из нашег српског рода, који је такође, као што сам рекао и теолог и филозоф и духовник. Живио је у доба комунизма, када нико није смио ни да мисли а камоли да говори о Цркви и да се супротставља комунистичкој идеологији. Међутим, он је непоколебљиво проповиједао Божији ријеч, као један од највећих интелектуалаца свога времена. Својим ријечима и својим дјелом био је светионик многим боготражитељима. Пренио је генерацијама данашњим светоотачко предање кроз своје дјело, своје ријечи , своје списе... Био је уточиште и светионик оним боготражитељима који су у то тешко вријеме покушавали да дођу до истине, али која се тада тешко могла наћи. Међу онима који су уто вријеме налазили подршку и потпору су најумније главе наше Цркве. Његови ученици су међу осталима  били блаженопочивши Митрополит Амфилохије, блаженопочивши Епископ Атанасије и наш отац Момо Кривокапић. Св. Јустин је свједок да дјело на које је Христос позвао апостоле, да учествују у проношењу ријечи Божије, није резервисано само за апостоле, нити за оце првих вјекова, него за све оце до дана данашњег. Не само ни за све светитеље, него управо за све нас који смо чланови Цркве, који имамо могућност да ширимо Божију ријеч. Да ону спасоносну ријеч коју нам је оставио Бог, којом се спасавамо, да помогнемо да се и други спасу и да, наравно, слушајући ту ријеч и живјећи њоме, да и ми себе спасавамо и задобијемо вјечно царство, амин!