У Цркви Св. Николе у которском Старом граду, данас у Недјељу Самарјанке, служена је Света литургија којом је началствовао протојереј Ненад Калем.

У обраћању вјерном народу поручио је да нас Христос кроз сусрет са женом Самарјанком упућује једне на друге, на заједницу, односно на Цркву Божију, којој је Он глава.

„Драга браћо и сестре, у одсјају Хрисовог васкрсења, још озарени васкршњом радошћу, слушамо јеванђељску причу о Христовом разговору са женом Самарјанком на једном извору у Самарији. Наиме, да бисмо боље разумјели ову причу, морамо знати да су Самарјани поријеклом Јевреји, али су се женидбеним везама измијешали са незнабошцима, тако да су чинили нову етничку цијелину и скупину. Држали су и јеврејске и незнабожачке и многобожачке обичаје, па су их Јевреји због тога презирали стално се препирући са њима око вјерских прописа и одредби. Међутим, Христос не прихвата разговор у међуетничкој вјерској нетрпељивости, јер Он није дошао да настави стару причу, већ да ненаметљиво свијету понуди истину. Зато пажљиво започиње разговор са женом говорећи: “Кад би ти знала дар Божи ко је Тај  који ти говори дај ми да пијем, ти би тражила од Њега и дао би ти воду живу. Значи, не ради се о тјелесној жеђи, него о жеђи боголике душе за Богом живим. То нам је најбоље описао псалмопјевац Давид псалмима, узвикујући: „Као што кошута тражи водене изворе, тако душа моја тражи Тебе Боже. Жедна је душа моја Бога, Бога живога“. Затражи жена Самаријанка, ту воду, не знајући да је жива вода сам Христос Господ, то јесте благодат Духа Светога, која се излива изобилно на све који су жедни истине“, казао је о. Ненад.

Христос јој то откри, наставља даље, доказујући да Му је као Богу познато све оно што је она као грешница починила.

“И, када је схватила ко је Тај са Ким разговара, заборави тјелесну жеђ и сва озарена потрча право у село да суграђанима објави истину. Дакле, њена душа пронашла је извор живота, пронашла је самога Христа и напојила се Њиме и самим тим разријешила енигму о смислу свога живота и све овосвјетске бриге су потиснуте у други план“, рекао је о. Ненад.

Наставља ријечима да нам из овог разговора са женом Самарјанком, Господ Исус Христос открива да је смисао човјековог живота на земљи, пронаћи истину и напојити се њоме.

„Нажалост, многи данас траже смисао у бесмислу, губећи своје душе, залуђујући се небитним стварима. Зато је овај сусрет Исуса са Самарјанком за нас од изузетног значаја, јер нас Христос учи да је човјеков највећи дар сусрет са другим бићем, са другим човјеком који води до сусрета са Богом. Упућује нас једне на друге, на заједницу, а та заједница је Црква Божија, којој је Христос глава. Ту ми на Светој литургији у Светој тајни евхаристије, задобијамо самога бога у Светом причешћу“, казао је о. Ненад.

Истиче да је у Храму Божијем извор воде живе од које никад нећемо ожедњети и никад нећемо умријети, ако приступамо са вјером у васкрсење и живот вјечни.

“Христос нам опет и опет овд‌је потврђује да је спасење могуће уколико га слиједимо, ма коме народу припадали. Нека би Господ и нас озарио Божанском васкрслом свјетлошћу и наше ожедњеле душе испунио водом вјечног живота, од које нећемо ожедњети. Да Му се у љубави обраћамо и прослављамо, у име Оца и Сина и Светога Духа, у вјекове вјекова, амин”, казао је о. Ненад.

Данас, у пету недјељу по Васкрсењу – Недјељу Самарјанке, наша Света црква молитвено се сјећа Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару и прославља Светог апостола Симеона Епископа јерусалимског. 

(Фото - арихва СПЦО Котор)